Šešeljev pravni status nejasan

Osim sudske odluke o puštanju iz humanih razloga, te saopštenja da Tribunal neće davati informacije o Šešeljevom zdravstvenom stanju, jedino se ovih dana oglašavao tužilac Serž Bramerc. Kako su prenele agencije, Bramerc, koji se inače nalazi u redovnom obilasku eks-ju regiona, pre predavanja redovnog polugodišnjeg izveštaja o radu SB UN ocenio je da jeste presedan puštanje bez određenih uslova. Ali, samo privremeno puštanje na slobodu do izricanja presude, po Bramercovim rečima, događalo se i u drugim slučajevima. Haški tužilac pomenuo je za primer predmet protiv bivšeg predsednika samoproglašene Herceg Bosne Jadrana Prlića i ostalih. Dodao je i da ne očekuje izricanje presude Šešelju pre kraja 2015.

Kada je reč o slučaju koji je pomenuo Bramerc, zanimljivo je podsetiti se da je recimo Prlić puštan u više navrata na privremenu slobodu, ali pod uslovima tajnosti, kao i da je ta sloboda „proveravana“ pozivima iz Haga na svaka tri meseca. Prilić je prošle godine osuđen na 25 godina, a žalbeni postupak je u toku.

Tokom sudskog postupka, kada je reč o srpskim optuženicima pred Tribunalom, najpoznatije javnosti je da su na privremenu slobodu puštani bivši čelnici DB Jovica Stanišić i Franko Simatović. Oni su u maju prošle godine oslobođeni, ali žalbeni postupak još nije okončan, i samim tim se smatra da su još uvek pod jurisdikcijom Haškog tribunala, koji ima prednost u odnosu na bilo koji postupak pred domaćim pravosuđem.

Međutim, odlukom Višeg suda u Beogradu, protiv Stanišića je nastavljen postupak za nezakonitu dodelu stanova iz Fonda Vlade Srbije krajem devedesetih. Stanišić je pridodat optužnici na kojoj su uglavnom bivši funkcioneri SPS i JUL na čelu sa bivšim predsednikom stambene komisije Branislavom Ivkovićem, ali se on u nekoliko zakazanih ročišta na sudu nije pojavljivao. Očekuje se, inače, da ovaj postupak, poznat po tome što se vodi i protiv bivše sekretarke vlade Živke Knežević i Mirjane Marković, supruge Slobodana Miloševića, zastari.

Sa druge strane, sudski postupak protiv generala Momčila Perišića za špijunažu, pokrenut 2002, nakon što je on u februaru 2013. oslobođen u Haškom tribunalu, u Beogradu nije nastavljen. Tačan razlog javnosti je nepoznat, prvo je objavljeno da je predmet u Višem tužilaštvu, potom da je dostavljen sudu, ali bez zahteva tužioca da se nastavi.

O Ćuruviji – zasad ništa

Jovica Stanišić i Frenki Simatović bili su u martu ove godine pozvani da svedoče u istrazi o ubistvu novinara Slavka Ćuruvije, u svojstvu građanina. Dok se Stanišić pozvao na to da je pod jurisdikcijom Tribunala, kao i da je lošeg zdravstvenog stanja, Simatović je pristao da odgovara na pitanja tužioca i advokata osumnjičenih. U javnosti niko ne spominje mogućnost da i Šešelj bude pozvan na razgovor u proširenoj istrazi za Ćuruvijino ubistvo, koju je sud letos vratio na doradu. Stanišić je sa čela DB otišao u jesen 1998, a početkom te godine su vladajuću koaliciju napravili SPS, JUL i SRS. U vreme ubistva Ćuruvije, aprila 1999, Šešelj je bio potpredsednik Vlade Srbije.

Ljajić: Nemamo obavezu da izručimo Šešelja

– Haški tribunal nije od Vlade Srbije zahtevao nikakve garancije vezane za eventualni povratak Vojislava Šešelja u pritvor u Sheveningenu, rekao je za Danas Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom.

– Puštanje Vojislava Šešelja predstavlja presedan. Svih prethodnih puta kada se razgovaralo o tome, od Vlade Srbije su tražene određene garancije. Ovoga puta, sve što je od nas traženo jeste da mu ne izdamo novi pasoš i mi ćemo taj zahtev ispuniti – naveo je Ljajić. Prema njegovim rečima, Haški tribunal je obavezao Šešelja da ispuni izvesne garancije, ali u dokumentu koji je dostavljen Vladi piše da su oni toliko sigurni da će on da ih poštuje, da čak nisu ni sa njim morali da proveravaju da li će ih poštovati.

– Ukoliko neko iz Tribunala u budućnosti bude zahtevao od Vlade Srbije da izruči Vojislava Šešelja, mi ćemo se pozvati na to da nas niko nije obavezao da to učinimo – rekao je Ljajić.