Obrazovne ustanove u Srbiji vlasnici su ogromne kvadrature prostora koji se ne koristi, a čijim bi se izdavanjem ili prodajom mogla obezbediti velika sredstva za modernizaciju obrazovanja. Čak 95 odsto prosvetnog budžeta odlazi na plate zaposlenih, pa bi korišćenjem tog prostora kroz sklapanje javno-privatnog partnerstva i drugim uštedama obrazovni sistem mogao da prihoduje, umesto da samo stvara troškove. Ipak, inicijativa za uspostavljanje javno-privatnog partnerstva treba da potekne od države, ocenjeno je na konferenciji o ovoj temi koja je juče održana u Danas konferens centru.
Jovica Jakovac, izvršni partner Solidity Real Estate, kaže da je država vlasnik velikog školskog prostora, ne samo zgrada, dvorišta i sportskih terena već i placeva čija je površina tri do četiri hektara. Smanjenje broja učenika zbog nepovoljne demografske situacije dovelo je do toga da su pojedini školski objekti u centru Beograda neiskorišćeni, a vrednost zemljišta na kome se nalaze se meri milionima evra. Jakovac kaže da će se trend smanjenja broja đaka nastaviti, te da država mora da nađe način da prihoduje i poveže se sa privatnim sektorom. On upozorava da se ovo pitanje ne može jednostavno rešiti tako što će se škole ugasiti i deca preusmeriti u druge obrazovne ustanove daleko od njihovog mesta stanovanja, da bi se investitorima dala lokacija za gradnju.
Da se školska infrastruktura ne koristi racionalno potvrđuje i Mladen Šarčević, generalni menadžer Obrazovnog sistema „Ruđer Bošković“, koji je istakao da više od polovine srednjih škola u Beogradu nema fiskulturne sale i da se sportskim centrima plaća veliki novac za održavanje nastave fizičkog vaspitanja, umesto da se prostor u školskom dvorištu izda privatnicima za postavljanje balona, od kojih bi i učenici imali koristi. Mogućnost za racionalnije korišćenje resursa on vidi i u formiranju ekipa majstora na nivou lokalnih samouprava koji bi bili zaduženi za sve popravke u obrazovnim ustanovama i koji bi zamenili sadašnju „armiju domara“, koji uglavnom rade samo sitne popravke, a za sve ostalo se angažuju dodatni radnici.
Milovan Stanišić, rektor Univerziteta Singidunum je istakao da i državne visokoškolske ustanove moraju racionalnije koristiti infrastrukturu, napominjući da je imovina samo Beogradskog univerziteta vredna preko milijardu evra.
– Ako se uporedi broj upisanih studenata sa prostorom kojim raspolažu pojedini fakulteti, vidi se da na jednog studenta „otpada“ na desetine kvadratnih metara i da tu postoji mogućnost za racionalizaciju – kaže Stanišić.
On je naveo da državni univerziteti mogu biti izvor profita, ali da je osim racionalnijeg korišćenja prostora potrebna njihova integracija, modernizacija i zajednički nastup, kao i saradnja sa privatnim sektorom. Stanišić je dodao da država mora da poveže javni i privatni sektor i da bude kontrolor, jer se samo tako mogu postići pravi rezultati.
Ministarstvo: Postoji neiskorišćen prostor
Državni sekretar u Ministarstvu prosvete Zoran Mašić se slaže da u školskim objektima postoji neiskorišćeni prostor, ali uglavnom u malim gradovima, pa je pitanje ko ima interes da u tim sredinama uđe u javno-privatno partnerstvo. Mašić je istakao da mnoge ustanove izdaju školski prostor bez saglasnosti Ministarstva prosvete i da se ne zna gde odlaze ti prihodi. Mašić je rekao da se mora pronaći zakonsko rešenje kako da se taj novac kontroliše i spreče malverzacije kojih je bilo u nekim školama i na fakultetima, gde novac od izdavanja prostora nije trošen za unapređenje obrazovanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
