Preselićemo Studio B iz Beograđanke

Smatramo da je i dalje Studio B zastupljen u beogradskim domovima i da ga Beograđani vole. Takođe, akvizicija televizije je prirodan korak u daljem širenju naše kompanije, imajući u vidu da smo jedan od najvećih radijskih sistema u zemlji, a i u regionu, sa 12 radio stanica u našem vlasništvu, ističe za Danas Ružica Krdžić, direktorka kompanije Maksim Media, koja je nedavno kupila gradsku televiziju Studio B u procesu privatizacije, a koja već u svom vlasništvu ima radio stanice Hit, TDI, Karolinu i Radio Jat.

 Da li ćete promeniti takav imidž Studija B? Kakav ćete odnos zauzeti prema vlastima?

– Studio B treba da bude servis Beograđana. Postoji prostor koji ne mogu da popune nacionalni emiteri. U tom smislu smo, naravno i prirodno, usmereni na gradsku vlast i gradske službe, kao i na gradska preduzeća i sasvim je normalno da nam je saradnja s njima neophodna. Ali to ne znači da nećemo imati i kritički odnos prema pojavama i dešavanjima u Beogradu.

A kako ćete se odnositi prema eventualnim političkim pritiscima?

– Mislim da se o uticaju mnogo više priča, nego što zaista postoji. I to govorim iz sopstvenog iskustva. Našu kuću niko nikada nije pozvao i sugerisao nam šta da radimo, objavimo ili ne objavimo. Možete da kažete da radio nije isto što i televizija, ali naše stanice sluša više od milion slušalaca. Naše informacije odu na 3,5 miliona stranica u zemlji. I niko nikada nije uticao na to šta ćemo da emitujemo. Tako da ja, zaista iskreno, verujem da nikakvih pritisaka neće biti. Ne poznajem nijednog političara u vrhu vlasti i ne verujem da mogu da dođem u situaciju da me neko od njih zove.

Zašto je Studio B nedavno prenosio proslavu rođendana SNS?

– Prvo, to nije baš sasvim tačno. Studio B je doneo odluku da prenosi govor predsednika vlade, kao i predsednika Republike Srpske, a ne proslavu SNS. Smatramo da je u interesu građana da se čuje šta ima da kaže predsednik vlade, posebno kada smo očekivali da će saopštiti odluku o eventualnim prevremenim izborima. Takođe, veoma je bilo aktuelno pitanje uslova vezanih za Kosovo, kao i problem članstva Kosova u Unesko.

 Ugovorom ste se obavezali da ne otpuštate nikoga u prve dve godine. Ali, da li je potreban toliki broj zaposlenih u Studiju B?

– Ima ih oko 180. Naravno, toliko zaposlenih nije potrebno za funkcionisanje radija i televizije. U javnosti se pogrešno tumači da ne smemo da otpuštamo zaposlene. Naš ugovor navodi da to ne smemo raditi iz tačno određenih razloga, a to su ekonomski, tehnološki i organizacioni razlozi. Iz svih drugih razloga, koje predviđa Zakon o radu, to je moguće. Mislim da će se brzo iskristalisati situacija i da će ostati samo oni koji zaista misle da rade. Da ne govorim da ima njih desetak, koji se uopšte nisu ni pojavljivali na poslu, a primali su platu. I to godinama. Održali smo sastanak sa svim zaposlenima i obavestili ih da moraju da shvate da to više nije javno preduzeće. Zaposleni su u Studiju B imali mnogo privilegija. Recimo, za zaposlene u Studiju B ne postoji minimalac na nivou Srbije, već je njihova minimalna zarada uvećana za 40 odsto. NJihov kolektivni ugovor predviđa povlašćeni položaj zaposlenih i mnogo slobodnih dana ili da ne navodim da uprava sindikata može da odsustvuje 80 sati u mesecu, što predstavlja deset radnih dana. Tako da su oni u obavezi da budu na radnom mestu svega 12 radnih dana u mesecu. Sve te stvari moraju da se promene. I zaposleni moraju da shvate da moraju da rade, a da mi treba da ih adekvatno platimo. Moram da kažem da je situacija u Studiju B dosta teška, i obično se navodi da je kupoprodajna cena 530.000 evra, što jeste tačno, ali postoje dugovanja od preko 200.000 evra, a još smo u obavezi ugovorom o privatizaciji da uložimo 350.000 evra, tako da celokupna investicija treba da bude oko milion evra.

 Koliko ste uopšte zadovoljni kadrovima koje ste zatekli?

– Za kupovinu smo se odlučili jer smo vrednovali brend i ljude. I nismo razočarani. Barem u one koji su spremni da rade. Problem sa zaposlenima je što rade na jako zastareloj tehnici i uvođenjem nove tehnike i softvera, mnogi od njih verovatno neće uspeti da se prilagode, jer nemaju stručna znanja i kvalifikacije. A sa druge strane, ima izuzetnih ljudi, koji su se usavršavali i mnogo znaju. O kultnim emisijama i ljudima koji ih vode da i ne govorim.

Da li će direktorka i glavna urednica Ivana Vučićević ostati na tom mestu?

– Da li će neko ostati na svom mestu zavisi od njegovog zalaganja i lojalnosti prema novim vlasnicima. To važi za sve zaposlene, pa i za Ivanu Vučićević. Ona se pokazala kao dobar saradnik i želimo da iskoristimo njeno iskustvo, jer je u toj kući 13 godina. A da li će ostati, to ćemo da procenimo na osnovu rezultata njenog rada. Ista pravila važe i za direktorku i zaposlene. Mora da se radi i bude lojalan prema i isključivo prema kompaniji.

Planirate li da menjate uređivačku politiku radija i televizije?

– Planiramo da Studio B bude servis građana i u tom smeru će ići naša uređivačka politika. U svakom slučaju ćemo da zadržimo kultne emisije, kao i emisije koje Beograđani vole.

Da li će Studio B ostati u Beograđanci?

– Imajući u vidu koliko je skup zakup i održavanje prostorija, nameravamo da se odselimo. Svesni smo da će to potrajati, jer treba opremiti nova studija i naći adekvatni prostor. Ali već radimo na tome.

Nema dugovanja prema navodnim akcionarima

* Studio B je dugovao ogromnu sumu bivšim akcionarima i u Agenciji za privatizaciju su rekli da će o tome biti obavešten budući kupac. Da li ste prihvatili da preuzmete taj dug?

– Niste dobro obavešteni. Studio B nije dugovao, niti sada duguje nešto navodnim akcionarima. Postoji tužba grupe ljudi, od kojih su neki i sada u radnom odnosu u Studiju B. Oni tvrde da su akcionari. Sud će odlučiti da li imaju pravo na neku naknadu. Naši advokati još nisu ušli u tematiku i ne znam da li je njihov zahtev osnovan, ali svakako o tome će odlučiti sud. Studio B kao pravno lice nastavlja da postoji i prava onih koji tuže, kao i prava onih kojima se duguje i dalje postoje. Ceo predmet sa navodnim akcionarima se nalazio u spisima koje smo dobili od Agencije za privatizaciju i bili smo svesni tog sudskog spora. Trenutni iznos dugovanja Studija B je preko 200.000 evra, tako da je obaveza novog osnivača da nadoknadi i ta dugovanja, a u njima nema dugovanja prema navodnim akcionarima.