Širenje bolesti rezultat klimatskih promena

Virus prenose tigrasti komarci i još neke vrste ovih insekata, ne prenosi se sa čoveka na čoveka, ali postoji mogućnost da se prenese transfuzijom krvi, transplantacijom organa ili dojenjem. Groznica Zapadnog Nila prvi put je ove godine registrovana u Srbiji, ali se njeno pojavljivanje moglo očekivati s obzirom na to da je u zemljama u okruženju prisutna već nekoliko godina.

Zamenica direktora Klinike za infektivne i tropske bolesti Olga Dulović kaže za Danas da je u protekla dva meseca 21 osoba kod koje je potvrđeno prisustvo virusa izlečena, a da se u nekoliko ustanova trenutno leči 20 teško obolelih pacijenata.

– Ishod lečenja je neizvestan. Većina njih je bez svesti, sa zapaljenjem mozga, smeštena na intenzivnoj nezi. To su stariji, hronični bolesnici kod kojih svaki teži oblik infekcije može biti koban – naglašava Dulović. Ona dodaje da prevencija ne postoji, sem da se izbegava ujed komarca. Naša sagovornica smatra da bolest ne bi trebalo da dobije razmere epidemije, s obzirom na to da se sezona komaraca bliži kraju.

Kod 80 odsto zaraženih infekcija prolazi bez simptoma, a manje od jedan odsto obolelih ima neuroinvazivne, teške oblike bolesti, sa kliničkim znacima encefalitisa – zapaljenja mozga, i menigitisa – upale moždanih ovojnica.

Jedan od pacijenata koji se lečio u Srbiji zarazio se u Nemačkoj, a ostali izlečeni boravili su u Grčkoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Virus je pre nekoliko godina registrovan u Grčkoj i Makedoniji, a pre dve godine u Americi. Zasad ne postoji prevencija, sem čuvanja od ujeda komaraca. Komarci virus dobijaju ujedajući zaražene pernate životinje, a stručnjaci tek treba da utvrde na koji način bolest dobijaju ptice i živina.

U Institut za javno zdravlje Srbije „Batut“ kažu za Danas da su pojava bolesti kao i način širenja rezultat klimatskih promena.

– Komarcima je lako da iz jedne oblasti pređu u drugu, posebno što im današnja klima pogoduje. Trenutno nema novih slučajeva zaraženih u Srbiji. Situacija je pod kontrolom i redovno je pratimo. Ljudima savetujemo da se mažu kremama protiv komaraca i ne odlaze pored vode, gde ih ima u većem broju – kažu u Batutu. Naglašavaju da su stariji i hronični bolesnici slabijeg imuniteta posebno ugroženi i da kod njih bolest može da se manifestuje u težem obliku.

– Osobe koje su zaražene starosti su između 52 i 82 godine. Žena koja je preminula imala je 60 i spadala je u rizičnu kategoriju stanovništva. Virus se ne prenosi sa čoveka na čoveka, ali postoji mogućnost da se prenese transfuzijom krvi, transplantacijom organa ili dojenjem – ukazuju u Batutu.

Preteća bolest

Tokom 2010. godine u zemljama EU prijavljeno je ukupno 340 slučajeva obolevanja sa 41 smrtnim ishodom. Najveći broj obolelih registrovan je u Grčkoj. Groznica Zapadnog Nila spada u preteće bolesti u Evropi, a to su bolesti čija je učestalost u poslednje dve decenije porasla i ima tendenciju porasta u budućnosti.

Oboleli nisu putovali?

Dvadesetoro pacijenata koji se trenutno leče u Srbiji u teškom su stanju, bez svesti i sa zapaljenjem mozga. Doktori na klinikama bore se za njihov život, a ishod je, kako kažu, neizvestan, jer je reč o starijim i teško obolelim pacijentima. Koliko je poznato, nijedan od njih nije putovao u inostranstvo, već je najverovatnije zaražen ujedom komaraca u Srbiji.

Istorijat virusa

Groznica Zapadnog Nila je potencijalno teško oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komarca. Virus je otkriven pre pola veka i proširio se sa afričkog kontinenta na Bliski istok, delove Azije i Australije, centralnu, istočnu Evropu i Mediteran. U životni ciklus virusa su uključeni komarci i divlje ptice, a čovek, kao slučajni domaćin, biva zaražen ubodom inficiranog komarca. Osim čoveka, „domaćin“ može biti i konj.