Sledi još veća inflacija vukovaca

Ivić dodaje da mu obrazloženja ministra prosvete Srđana Verbića o promenama u načinu bodovanja završnog ispita deluju neuverljivo i da bi Nacionalni prosvetni savet (NPS) trebalo što pre da preispita te argumente.

– Nije mi lako da razumem tu odluku, imajući u vidu svima poznate podatke o inflaciji visokih ocena. Prema obrazloženju Ministarstva prosvete, utvrđena je korelacija između ocena u toku školovanja i rezultata na završnom ispitu, ali nije saopšteno kolika je ta veza. Možda je Ministarstvo upalo u statističku zamku, jer korelacija između različitih pokazatelja uvek postoji. Smatram da oni moraju javno da iznesu razloge zbog kojih su promenili odnos broja bodova koji učenik može osvojiti na završnom ispitu i iz osnovne škole.

Ministar kaže da ne želi da rešava problem ocenjivanja završnim ispitom. Iako svestan da se ocene masovno poklanjaju, odlučio je da poveća njihov uticaj pri upisu u srednje škole.

– Argument da na ovaj način hoće da nateraju nastavnike da ozbiljnije ocenjuju, takođe nije uverljiv. Olako davanje visokih ocena koje ne odgovaraju stvarnim znanjima je činjenica u našem obrazovanju i to sigurno treba menjati. Ali to ne može brzo da se promeni i neće imati efekta u narednom upisu u srednje škole. Sigurno je da dotad nastavnici neće promeniti ocenjivanje. Zalažem se da se uvede ocenjivanje na osnovu obrazovnih standarda, ali je to jako dug proces. Potrebne su, između ostalog, obuke nastavnika i kontrola ocenjivanja. A to podrazumeva da se ocene koje daju nastavnici dovode u vezu sa nekim objektivnijim merenjima, što je takođe dug proces.

Ovom odlukom smanjen je i uticaj kombinovanog testa, koji će nositi samo 10 bodova, umesto 20, kako je predložio NPS.

– Koliko se sećam namera je bila da se poveća značaj trećeg testa u smislu broja bodova, ali i broja pitanja, što je opravdano, jer taj test obuhvata pet predmeta. Kada je treći test uveden rečeno je da je osam bodova, koliko je nosio, kompromisno rešenje u tom trenutku. Sada je minimiziran značaj sva tri testa, što ozbiljno dovodi u pitanje smisao završnog ispita.

Ko će dobiti, a ko izgubiti ovakvim promenama?

– Jasno je da će najveću štetu imati đaci iz škola sa jakim kriterijumom ocenjivanja. A najveću korist „vukovci“ i škole u kojima postoji sklonost davanja visokih ocena. Zbog toga je završni ispit kao vrsta eksternog ocenjivanja dobar korektor subjektivnog nastavničkog ocenjivanja. Test ipak favorizuje kvalitetnije učenje. Smatram da bi Ministarstvo prosvete moralo sa Nacionalnim prosvetnim savetom da preispita pomenuto rešenje, da jasno iznese argumentaciju i da se preispitaju kratkoročni i dugoročni efekti ovakve odluke. Ponavljam, Ministarstvo u ovom trenutku nema mehanizam pomoću kojeg će naterati nastavnike da objektivnije ocenjuju tako da prvi kratkoročni efekat može da bude još veća inflacija odličnih ocena. Nastavnici će zanemariti znanja koja se ispituju testovima i pojačaće davanje visokih ocena, jer od toga zavisi sudbina njihovih đaka, a posredno i njihov rad. Sem toga, pritisak roditelja na nastavnike biće pojačan.

Forma i suština

Kako komentarišete obrazloženje Ministarstva da je objektivniji test iz matematike, jer je otvoren, odnosno učenik treba da napiše postupak, za razliku od kombinovanog, koji je „na zaokruživanje“?

– Kvalitet testa ne zavisi od forme. Testovi sa višestrukim izborom mogu biti kvalitetno urađeni, ukoliko su ponuđeni odgovori koji stvaraju dilemu kod odlučivanja, a ne alternative koje se lako eliminišu. Većina pitanja na PISA testu, koji se smatra kvalitetnim, je „na zaokruživanje“. U otvorenim testovima ugrožena je objektivnost ocenjivanja.