„Srbi žele monarhiju“

Ova kompanija za tržišna istraživanja juče je u beogradskom Medija centru predstavila prvo istraživanje na temu obnove monarhije i reputacije aktuelnog starešine Kraljevskog doma Karađorđević princa Aleksandra. Miljan Premović, izvršni direktor Inteligensa, objasnio je da je istraživanje sprovedeno između 11. i 16. aprila ove godine. Ispitano je ukupno 1.615 ispitanika u 16 mesta u Srbiji bez Kosova i Metohije. Premović kaže da je „istraživanje četvorostruko stratifikovano – po regionima, polu, starosti i urbano-ruralnim sredinama i da nosi interval poverenja do 95 odsto, što ga čini dovoljno dobrim i za naučne publikacije“.

– Glavni inspirator ovog istraživanja zapravo je vodeći svetski stručnjak za brendiranje nacije Sajmon Alkont, koji smatra da je Srbija jedna od zemalja u kojoj je najveća verovatnoća da se obnovi monarhija. Zato smo odlučili da javnosti pružimo uvid u jednu od neistraženih društvenih tema i pokažemo raspoloženje prema obnovi monarhije. Pitanje liči na eventualno referendumsko izjašnjavanje: da li Srbija treba da bude parlamentarna monarhija. Uzorak u potpunosti odražava sociodemografsku strukturu Srbije, bez KiM, prema popisu iz 2011. – kaže Premović.

Prema njegovim rečima, istraživanja su pokazala da su „za“ parlamentarnu monarhiju uglavnom muškarci sa srednjim obrazovanjem ili bez zaposlenja iz urbanih sredina, dok su protiv visokoobrazovani i penzioneri i to pre svega u Beogradu. Za razliku od prestonice, gde je najviše protivnika obnove monarhije – 45,8 odsto, većina u Vojvodini i u centralnoj Srbiji – sa po 40,9 posto je za povratak parlamentarne monarhije.

– Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević je apsolutno prepoznatljiv u javnosti. Za njega je čulo 94,2 odsto punoletnih građana, ali 42,2 posto nema jasno mišljenje o njemu. Kao najpozitivnije kod njega građani ocenjuju humanitarni rad 37,5 i stipendiranje studenata i đaka 13,7 odsto, dok mu 43,5 posto građana najviše zamera nedovoljno poznavanje srpskog jezika – rekao je Premović.

U agenciji ističu da se tokom ankete vodilo račina da se izbegnu medijski uticaju na rezultate ovog istraživanja. Istoričar i član Krunskog saveta Čedomir Antić izjavio je za Danas da je „ovo prvi put za 23 godine koliko Srbija ima drugu republiku i tokom kojih su doneta dva ustava da se pitanje obnove monarhije postavlja na ovaj način“.

– Naravno da bi, u eventualnoj referendumskoj kampanji, pogotovo ako bi vlast bila protiv toga, rezultat bio nepovoljniji. Međutim, ovaj rezultat ne pokazuje snagu monarhističkog pokreta, niti prestolonaslednikovu harizmu, nego da je republika u krizi. Za predsednika Republike 1990. glasalo je blizu pet miliona građana, a prošle godine skoro upola manje. To je znak da ljudi predsednika vide kao kralja koji nije obavezan ustavom i koji kad pobedi, pobedi i njegova stranka, bez obzira da li je dobila većinu ili ne. Verovatno da svi koji bi želeli da stabilizuju Srbiju vide da je potreban čovek koji simbolizuje državu, kraljuje a ne vlada, kako bi čitava naša politika mogla da se svede na izbornu i parlamentarnu borbu, rad premijera i njegovu opoziciju – kaže Antić.

Kraljica Aleksandra „preneta“ u Beograd

Beograd – Posmrtni ostaci kraljice Aleksandre Karađorđević (1925-1993), supruge kralja Petra Drugog i majke princa Aleksandra juče su iz Atine preneti u Beograd, gde će do trostruke kraljevske sahrane 26. maja na Oplencu počivati u Dvorskoj kapeli na Dedinju. Njene zemne ostatke sa atinskog aerodroma ispratili su visokodostojnici Grčke pravoslavne crkve. Poslednju jugoslovensku kraljicu koja je juče prvi put „došla“ u Srbiju i to u pratnji svog sina, grčkih i srpskih zvaničnika, prema najavama iz Kraljevskog dvora trebalo je da dočekaju predstavnici predsednika Republike i SPC, kao i ambasadori Grčke i Danske. Pomen kraljici Aleksandri trebalo je da služi patrijarh srpski Irinej.