Srbija, zapravo, ne želi u EU

Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo, rekla je da je u procesu pridruživanja najvažnije dobiti datum početka pregovora.

– To je ključno pitanje za odnos države prema evrointegracijama. Izručenjem Mladića, računala je naša vlast, dobili su status kandidata – kaže Kandić. Ona dodaje da su od posebne važnosti pitanja pravosuđa i ljudskih prava i zaključuje da su reforme u institucijama stale.

Dinko Gruhonjić, predsednik NDNV-a, sumnja da je Srbija ikada i želela da se pridruži EU.

– Od 2003. godine igra se jedna te ista igra. Slušajući naše medije stiče se utisak da je EU zlo i da nas non-stop bičuje novim uslovima. Nije tu reč o uslovljavanju već o civilizacijskim normama – kaže Gruhonjić. Srbijom, navodi on, upravljaju ljudi koji su novac stekli na ratovima i genocidu, a i danas je na delu sprega krupnog kapitala, politike i medija.

Zoran Živković, bivši predsednik Vlade, upitao je koja se politička stranka dosledno zalaže za EU i izrazio sumnju u postojanje takve stranke. Glavna strategija svih stranaka, tvrdi on, jeste „ni Kosovo ni Evropa“.

– Za Kosovo ih baš briga. Nešto što je izgubljeno ratom nije dobijeno natrag kroz pregovore, ugovore, dijalog. Opcija za povratak je rat, a to je nemoguća misija, to neće niko – decidiran je Živković. On poziva Evropu da nas spasi tako što će nam dodeliti kandidaturu i datum otpočinjanja pregovora, jer će to za naše vlasti predstavljati kaznu i strašni sud. Najveća kazna je, tvrdi, dolazak „kaznene ekspedicije eksperata“.

Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta Union, smatra da je danas na delu ciklično vraćanje u prošlost.

– Ta prošlost je za nas gora, ali je za Dačića divna – kaže ona.