Pozovi nauku u pet do 12

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Da se na ceremoniji otvaranja Svetskog naučnog foruma u Mađarskoj akademiji nauka nije pojavio maestralni Feliks Lajko, najavljen kao „evropska muzička zvezda iz Srbije“, prisustvo naših predstavnika na globalnom samitu istraživača i tvoraca naučne politike ne bi prešlo broj prstiju jedne ruke i to zahvaljujući nekolicini novinara i predstavnika Centra za nauku, učesnika Evropske konferencije naučnih novinara (ECSJ) koja je prethodila Forumu. Za mesto u raskošnoj ceremonijalnoj dvorani moralo se bukvalno boriti, spram čega su srpska nauka i krojači njene tesne kape pokazali veličanstvenu ravnodušnost, prepustivši guranje na skupu (čija je ključna reč „apdejtovanje“ održivosti) ministrima nauke, nobelovcima, predstavnicima vodećih naučnih institucija i čak krunisanim glavama kojima je razvoj na pameti. Time je demonstriran ili prezriv stav prema forumima kao obliku opštenja u svetskoj naučnoj zajednici ili jad naših naučnih instituta/cija čiji uposlenici ne mogu sebi priuštiti ni kombi prevoz do Budimpešte. Odsustvo predstavnika resornog ministarstva ne može se objasniti stezanjem kaiša, budući da je skup bijenalan i u komšiluku, osim ako je u poređenju sa destinacijom prethodnog Foruma (Rio de Žaneiro) Budimpešta bila potpuno nezanimljiva. Toliko od zemlje gde se nauka smatra skoro hobijem koji nema nikakvog uticaja na razvoj društva jer ono ide napred isključivo na pogon politike i gde se reč inovacije ne dovodi u vezu, recimo, sa nekim novim proizvodom a zatim i radnim mestima te eventualnim ekonomskim napretkom, već više asocira na autsajdere koji obijaju pragove ne bi li patentirali home made perpetuum mobile i na lezileboviće po institutima koji su lepo mogli da odu u beli svet pa neka im tamo plaćaju ideje kad imaju para za bacanje.

Sa te tačke gledišta, predsednik Mađarske akademije nauka prof. Laslo Lovaš i premijer Viktor Orban, koji je otvorio skup, iskazali su neumereno oduševljenje prisustvom „misaonih lidera sveta“ i čak ih pozvali „da učine više da se ubrza korišćenje naučnih saznanja u preoblikovanju naših života nabolje“. Kao da nauka ima nešto s tim. Moooožda… nešto u vezi sa tehnološkim napretkom, održivim korišćenjem prirodnih resursa, pametnijom energetikom, suzbijanjem pandemija, klimatskim promenama te ekonomskim i biološkim opstankom… ali, ljudi, to su tričarije u poređenju sa teškim iskušenjima dnevne politike.

Siva masa i donosioci odluka

Oni verujući u nauku i njenu moć da otvori nove puteve za bolji život, poslovanje i politiku, smatrali su vrednim da se okupe pod motom „Osnaživanje nauke“ i suoče sa etičkim, ekološkim, ekonomskim i socijalnim izazovima i svojom odgovornošću za njihovo rešavanje. Svi akteri u nauci (kako „siva masa“ tako i donosioci odluka) pozvani su da se povežu i ostvare „trenutno dejstvo“ na društveni i ekonomski razvoj svake zemlje. To nije bio skup samozadovoljnih naučnika, već svih strana zainteresovanih za racionalni razvoj jer prostora za greške više nema.

Ekonomska kriza, istanjeni prirodni resursi, pandemije, ugroženi ekosistemi, realnost klimatskih promena… pretnja pretnju stiže. „Pretnja je stvarna, naše vreme je ograničeno, ali ipak možemo napraviti promene“, pozvao je na završnoj sesiji sve učesnike da na tome rade predsednik Mađarske Janoš Ader. Irina Bokova, generalna direktorka Uneska, apelovala je na naučnike da tragaju za inovativnim rešenjima koja bi povratila balans, a na vlade da ih u tome podrže. Forumu je prisustvovao i EU komesar za obrazovanje, kulturu i mlade Tibor Navračič.

Nauka i društvo – ko kome (ne) veruje

Potencirano je pitanje poverenja u nauku i njenog integriteta. „Naučnik mora imati slobodu da radi samostalno, bez spoljnih uticaja, ali odluka o primeni naučnih dostignuća je društveno pitanje“, ističe prof. Julian Kinderlerer, predsednik Evropske grupe za etiku u nauci i novim tehnologijama. „Etičkim pitanjima nauke ne treba da se bavi samo 15 članova Etičkog komiteta EU, već svako društvo“, kaže on. Dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 2014 prof. Hiroši Amano naglašava: „Javnost mora biti u toku šta nauka nudi.“

Tu na scenu stupaju oni koji naučne činjenice treba da „sažvaću“ i razumljivo prezentuju javnosti – specijalizovani novinari. Kako privući pažnju čitalaca, ali i medija da više govore o nauci, koje su etičke zamke naučnog novinarstva – govorili su na Konferenciji Evropske unije naučnih novinara (EUSJA), između ostalih, predsednici Svetske federacije i EUSJA Kertis Brejnard i Satu Liponen, urednici časopisa „Sajans et Avenir“, „NJu sajentist“, Bi-Bi-Sija, veb-sajtova.

U ozbiljnom fokusu skupa, uoči Konferencije UN o klimatskim promenama u Parizu i nakon tek usvojene Agende održivog razvoja do 2030, bila je rasprava o klimi. Govorio je i pomoćnik generalnog sekretara UN za klimatske promene Janoš Pastor. Dva krila, katastrofičari i skeptici, vidno su približili stavove i postali realniji u jednom – opasnost se ne meri vekovima. Svet očekuju velike klimatske migracije, čulo se na skupu. Dodeljena je i Nagrada Sultan Kabuz za očuvanje okoline (donacija sultana Omana Unesku, ustanovljena pre 25 godina) vredna 70 hiljada dolara. Istraživačima sa Univerziteta Buenos Aires uručila ju je predsednica Nacionalne komisije za obrazovanje i nauku Omana dr Madiha bint Ahmed Al Šibanijah.

Novi fokus je preduzetništvo u nauci. Tu nam je osvetlala obraz dr Ivana Gađanski predstavivši „Fab Lab“, prvi projekat namenjen povezivanju preduzetnica u biotehnologiji, spoj nauke i ženskog preduzetništva.

Da li su žene opasne u laboratoriji?

Dok su po kuloarima Foruma još kolali odjeci nedavne afere oko nespretne šale britanskog nobelovca Tima Hanta („kad radite sa ženama u laboratoriji, mogu vam se desiti tri stvari: da se zaljube u vas, da se zaljubite u njih ili kad ih kritikujete, da plaču“) koja ga je koštala počasne univerzitetske pozicije i izazvala lavinu napada lepše polovine svetske nauke, predvođene uglednom naučnom novinarkom Koni Sent Luis (učesnicom EUSJA konferencije), na skupu su briljirale upravo žene, i to visoko pozicionirane naučnice iz afričkih i bliskoistočnih zemalja. Na prvom mestu NJ. v. jordanska princeza Sumaja bint El Hasan, predsednica Kraljevskog naučnog društva Jordana i osnivač Univerziteta za tehnologiju koji nosi njeno ime, dobitnica nagrade „Albert Ajnštajn“. Zatim dr Hajat Sindi, prva žena iz arapskih zemalja koja je doktorirala biotehnologiju i prva žena koja je ikada izabrana u savetodavnu skupštinu Saudijske Arabije. 2012. „NJusvik“ ju je svrstao u 150 žena koje su potresle svet, danas je u savetodavnom odboru generalnog sekretara UN. Ili prof. Dana Rajani iz Jordana, svetski ekspert za genetiku i kancer, gostujući profesor na Kembridžu, pa Grejs Naledi Mandisa Pandor, ministarka (u dva mandata) za nauku Južne Afrike…

Svetski naučni forum u Budimpešti pokušao je da formuliše pravila igre na liniji nauka-politika i uputio nedvosmisleni poziv za buđenje i jednima i drugima. Najavljujući temu sledećeg Svetskog naučnog foruma „Nauka za mir“ 2017. u Jordanu, NJ. v. kralj Abdulah II pozvao je na saradnju naučnike svih naroda i kultura.

Otkud epidemije u 21. veku?

Globalne zdravstvene politike bile su važna tema. Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Ban Ki Muna za HIV/AIDS problematiku u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji, imunolog Mišel Kazačkin, smatra nedopustivim što su u 21. veku epidemije u porastu, uključujući i davno pobeđenu tuberkulozu. Izneo je šokantan podatak da 50% novih infekcija, osim u centralnoj Africi (što se znalo), nastaje u istočnoj Evropi! To tumači neizgrađenim zdravstvenim sistemima i poručuje: „Dijalog između nauke i politike je neophodan. Morate stvoriti zdravo zakonsko, tj. političko okruženje ako želite zdravu naciju. Nauka za ebolu zna 30 godina, države su te koje nisu bile spremne.“