Manjine u Srbiji nisu problem, već deo njegovog rešenja

Poštovani čitaoci, drage čitateljke, pred vama je prvi broj dodatka Manjine Danas, koji Urban-In iz Novog Pazara i Beogradski centar za ljudska prava, uz podršku Delegacije EU u Srbiji, objavljuju u okviru projekta Aktivni mladi za aktivne nacionalne savete. Tokom realizacije projekta, dodatak će, u dnevnom listu Danas, biti objavljivan na jezicima manjina (albanskom, mađarskom, romskom, hrvatskom i bosanskom), sa prevodom na srpski jezik. Oni će se, pre svega, baviti temama koje su u okviru ingerencija nacionalnih saveta – kultura (književnost, tradicija, običaji), obrazovanje i informisanje na maternjem jeziku, kao i službena upotreba jezika manjina. Takođe, baviće se ostvarivanjem prava manjina u Srbiji, kao i integracijom manjina u društvo u kome zajedno živimo.

Zadatak ovog dodatka je da informiše, edukuje, ukaže, pokaže, upozna, predstavi, promoviše, afirmiše, inicira, podrži… sve ono i o svemu onom što može pomoći da pripadnici/e hrvatske, romske, albanske, bošnjačke, mađarske i drugih manjina, zajedno sa srpskom većinom, ostvare svoja prava i tako postanu ravnopravni, produktivni, korisni članovi/ce ove zemlje ogromnih kapaciteta. Kroz književne, analitičke i informativne tekstove, dodatak će pokazati da manjine u Srbiji nisu problem, već deo rešenja problema i značajan deo tih ogromnih kapaciteta koje zemlja u kojoj živimo ima.

Posebno, dodatak će promovisati mlade manjince kao značajan potencijal za integraciju i afirmaciju manjina u Srbiji, ali i potencijal za oporavak i napredak društva u celini.

Nadamo se da ćemo u narednim mesecima, kroz ovaj dodatak, uspeti da pokrenemo različita pitanja, iniciramo rešavanje važnih problema, predstavimo makar deo onog najkvalitetnijeg što manjine imaju, da, makar delimično, ostvarimo postignute ciljeve.

A da bismo u tome uspeli, potrebni ste nam i vi, dragi čitaoci i čitateljke, pa vas pozivamo da sarađujemo, da nas čitate i da nam se javljate svojim komentarima, sugestijama, predlozima, kritikama, pohvalama…

Dr Nevena Petrušić: Diskriminacije zabranjena a široko rasprostranjena

Društvenu stvarnost u Srbiji obeležavaju suživot, tolerancija i saradnja, ali je, nažalost, diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla još uvek široko rasprostranjena pojava, uprkos tome što je izričito zabranjena. Ona se događa jer živimo u društvu u kojem je evidentna velika etnička distanca prema nacionalnim manjinama, koja je u godinama ekonomske krize i društvene nestabilnosti produbljena.

Istraživanja pokazuju da je etnička distanca najveća prema Albancima, a zatim prema Hrvatima, Romima, Bošnjacima. Čak 23 odsto ispitanika/ca podržava stav da Srbija treba da bude država samo srpskog naroda. Rome kao najdiskriminisaniju manjinsku zajednicu prepoznaje 41,5 odsto građana/ki, ali to ih ne sprečava da istovremeno pokazuju i visok nivo etničke distance prema Romima. Kad su u pitanju druge manjine, one se ne percipiraju kao diskriminisane grupe, ali sami pripadnici manjina smatraju da je diskriminacija i te kako prisutna. Kad su u pitanju predstavnici/ce organa javne vlasti, 80 odsto njih smatra da nacionalne manjine u Srbiji imaju jednak tretman kao i ostali građani, odnosno ne prepoznaju ih kao diskriminisane grupe i jedino je nešto veći broj (25 odsto) onih koji smatraju da se Albanci suočavaju s diskriminacijom u Srbiji. Ipak, kad je reč o Romima, čak 70 odsto predstavnika/ca organa javne vlasti smatra diskriminisanom grupom. Ono što posebno brine jeste stav koji deli čak 48 odsto predstavnika/ca organa javne vlasti da su diskriminisane grupe same odgovorne za svoj položaj, čime se relativizuje odgovornost države i društva za položaj manjina.

Praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao samostalnog i nezavisnog državnog organa specijalizovanog za suzbijanje i zaštitu od diskriminacije, takođe svedoči o široko rasprostranjenoj diskriminaciji. U 2013. među pritužbama zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti, najviše je bilo onih koje se odnose na diskriminaciju pripadnika/ca romske nacionalne manjine (34), a znatno manje na osnovu pripadnosti drugim nacionalnim manjinama – bošnjačkoj (10), hrvatskoj (8), bugarskoj (6), nemačkoj (3), albanskoj (3), vlaškoj (2), rumunskoj (2), mađarskoj (2), makedonskoj (1) i drugim nacionalnim manjinama (10). Nacionalna pripadnost i etničko poreklo, kao lično svojstvo, pojavljuju se kao osnov u nešto više od 18 odsto pritužbi. Najviše pritužbi po ovom osnovu jesu one koje se odnose na rad i zapošljavanje, postupanje organa javne vlasti i medijima.

Evidentno je da su u Srbiji Romi izloženi strukturalnoj, institucionalnoj i individualnoj diskriminaciji u gotovo svim segmentima društvenog života. Čest je otvoren i široko rasprostranjen govor mržnje, a nisu retki ni napadi motivisani mržnjom, koji se neadekvatno procesuiraju i kažnjavaju. Često je i uskraćivanje pristupa javnim uslugama. Nekoliko takvih slučajeva, koji svedoče o našoj netoleranciji, nerazumevanju, netrpeljivosti, ali i o nepoštovanju zakona, dobilo je i sudski epilog po tužbi Poverenika.

Iako su evidentni pomaci u pogledu položaja pripadnika romske nacionalne manjine u oblasti obrazovanja, i dalje se sreću slučajevi segregacije romske dece, postoje škole koje pohađaju samo romska deca, a postoje teškoće i u ostvarivanju posebnih mera za upis na fakultete. Još uvek se nije ozbiljno pristupilo rešavanju problema stanovanja Roma, iako neadekvatni uslovi stanovanja i život u neformalnim naseljima znatno otežavaju pristup drugim ekonomskim i socijalnim pravima. Romi se suočavaju i sa velikim teškoćama i u oblasti zapošljavanja.

Kad je reč o obrazovanju na maternjem jeziku, zbog kršenja ovog prava najviše pritužbi podnelo je Bošnjačko nacionalno veće. Nacionalni sastav državnih organa u multinacionalnim sredinama često ne odražava nacionalni sastav stanovništva, što izaziva negodovanje i dovodi do tenzija.

Da bi se stanje poboljšalo, neophodno je što pre doneti Akcioni plan za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije, koju je na preporuku Poverenika, Vlada prošle godine usvojila. Planirane aktivnosti mogu podstaći široku mobilizaciju svih progresivnih društvenih snaga kako bi se ljudska prava, ravnopravnost i tolerancija prema nacionalnim i etničkim manjinama promovisale kao zajedničke vrednosti koje društvo svesno prihvata, suštinski razumevajući da bez njih nema mirnog suživota, dijaloga, saradnje, društvene stabilnosti i napretka.

Autorka je poverenica za zaštitu ravnopravnosti

Robert Sepi: Depolitizovati pitanje izbora za manjinske samouprave

Stav da su zakonodavni okvir i standardi zaštite manjinskih prava u Srbiji visoki i da je prethodnih godina došlo do unapređenja korišćenja priznatih prava pripadnika nacionalnih manjina, koji se sve češće može čuti i od predstavnika međunarodnih organizacija, tačan je i prema mišljenju Zaštitnika građana. U prilog ovakvoj oceni ide i podatak da broj primljenih pritužbi kojima se od Zaštitnika građana traži zaštita manjinskih prava svake godine je manji, a saradnja s organima javne vlasti koji štite ta prava je bolja.

Povećan je stepen izvršenih preporuka koje je Zaštitnik građana uputio nadležnim organima kako bi nedostaci bili otklonjeni i unapređena zaštita prava nacionalnih manjina, posebno u oblastima obrazovanja i službene upotrebe jezika i pisama. Zasluge za takvo stanje dobrim delom pripadaju i nacionalnim savetima, koji se u praksi Zaštitnika građana sve češće pojavljuju kao podnosioci pritužbi. Međutim, i dalje ima dosta neizvršenih preporuka Zaštitnika građana, što ukazuje da stanje još nije zadovoljavajuće.

Zabrinjavajuće je što se prilikom usvajanja zakona ne vodi računa o njihovoj međusobnoj usaglašenosti sa drugim zakonima, što otežava njihovu primenu ili je uslovljava postojanjem političke volje koja bi, inače, trebala da bude relevantna samo prilikom odlučivanja da li i kakav pravni propis treba da postoji. Zbog toga primena zakona na lokalnom nivou zavisi od političke volje većine koja čini vlast, što po pravilu ima za posledicu povredu prava građana.

Najbolja ilustracija štetnosti takvog pristupa su pritužbe nacionalnih saveta kojima se ukazuje na nemogućnost vršenja zakonom dodeljenih im ovlašćenja zbog nepostupanja organa javne vlasti u višeetničkim lokalnim zajednicama po njihovim zahtevima, dok je u pozadini problema odsustvo političke saglasnosti oko pitanja koja postavljaju nacionalni saveti.

Za unapređivanje položaja nacionalnih manjina od posebnog značaja su izbori za savete nacionalnih manjina, zakazani za 26. oktobar. Zaštitnik građana je redovnim godišnjim izveštajima, kao i u drugim prilikama, isticao da je potrebno u što je moguće većoj meri depolitizovati pitanje izbora za manjinske samouprave. Dešavanja i izjave tokom kampanje za oktobarske izbore pokazuju opravdanost ovakvog stava Zaštitnika građana.

Ukoliko se situacija ne promeni, samo u Srbiji biće moguće da uticaj politike stvori apsurdnu situaciju da u pojedinim opštinama, gde su pripadnici nacionalnih manjina većina i pri tom čine lokalnu vlast, izostane obavezna zakonska podrška i saradnja s nacionalnim savetom, koji predstavlja tu istu manjinu zbog pripadnost različitim političkim partijama.

Nužna je depolitizacija samog rada manjinskih samouprava koje se staraju o kulturi, službenoj upotrebi jezika, obrazovanju i informisanju nacionalnih manjina. Praksa je pokazala da preveliki uticaj politike na rad i odluke u ovih tela nisu uvek u interesu građana. U izradi rešenja treba više da budu zastupljeni stručnjaci u navedenim oblastima.

Zaštitnik građana očekuje promene u pristupu državnih organa koji treba, odmah nakon završetka izbora i konstituisanja nacionalnih saveta nacionalnih manjina, da pokažu iskren interes da se otklone uočene nedostaci, sa ciljem integracije pripadnika manjinskih zajednica. Taj proces, osim uvažavanja međunarodno priznatih i primenjenih principa i standarda, mora da bude deo državne manjinske politike, koja omogućava stalnu ocenu dostignutog i dijalog o problemima i daljim koracima za njihovo prevazilaženje.

Prava nacionalnih manjina su, inače, jedna od pet zakonom propisanih oblasti posebne zaštite iz nadležnosti Zaštitnika. Preduslov za kvalitetno obavljanje navedene funkcije jeste specijalizacija u radu institucije koja se obezbeđuje određivanjem jednog zamenika i odgovarajućeg broja saradnika koji se neposredno bave poslovima zaštite, bilo da je reč o postupanju po pritužbama ili pokretanju postupka kontrole rada organa koji vrše javna ovlašćenja po službenoj dužnosti a na osnovu saznanja dobijenih iz medija i drugih izvora.

Ništa manje važan jeste preventivni i edukativni rad Zaštitnika građana na unapređivanju prava pripadnika nacionalnih manjina kroz stalne posete i saradnju sa višeetničkim lokalnim zajednicama, kao i saradnju sa nevladinim organizacijama, organizovanje stručnih rasprava, istraživanje problema od značaja za zaštitu i unapređenje prava pripadnika nacionalnih manjina, pisanje izveštaja i publikacija.

Autor je zamenik zaštitnika građana za prava nacionalnih manjina

Dr Goran Bašić: Izbori za nacionalne savete maska za nerešene probleme

izbori na kojima pripadnici nacionalnih manjina biraju nacionalne savete koji će naredne četiri godine zastupati njihove interese u vezi sa zaštitom etničkog, jezičkog i kulturnog identiteta trebalo bi, pored ostalog, da pokažu i to da li je država sposobna i spremna da upravlja multikulturalnim promenama. Poveravajući sprovođenje izbora Republičkoj izbornoj komisiji, Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i jedinicama lokalne samouprave država jeste učinila napredak u odnosu na konfuziju koju je pre četiri godine na prvim „demokratskim“ izborima za članove nacionalnih saveta, uz svesrdnu pomoć „manjinskih lidera“, stvorilo tadašnje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.

Međutim, suštinskog napretka nema jer zbog toga što nadležni organi nisu predvideli sredstva potrebna za osnovnu kampanju lista kandidata i što nisu propisali učešće njihovih predstavnika u radu biračkih odbora, nije obezbeđen jednak položaj svih lista u izbornom procesu. Zbog ovih propusta ostaće upamćeno to da su liste kandidata na Izborima 2014. godine bile ravnopravne jer nisu finansirane iz javnih izvora, ali i to da nisu imale jednake uslove jer su preimućstvo imali kandidati sa lista koje su otvoreno ili iz senke podržavale političke stranke.

Suština zaštite etničkih i kulturnih identiteta manjina je u tome da im država različitim merama obezbedi uslove za takvu zaštitu i omogući društvenu integraciju. Ostvarivanje tih ciljeva, pored ostalog, zavisi i od toga ko se u nacionalnim savetima stara o kulturnoj autonomiji manjina. Ukoliko se na izborima obezbede jednake šanse svim kandidatima, može se računati na to da će pripadnici nacionalnih manjina u nacionalne savete birati sunarodnike koji će njihove interese u vezi sa zaštitom kulturnih prava zastupati na najbolji mogući način. Ako takvi uslovi izostanu, već se izbor sužava na kandidate koje podržava neki spoljni autoritet, manje su šanse za izbor nacionalnih saveta koji će imati kapacitete za puno ostvarivanje priznatih prava.

Problemi koji se pojavljuju prilikom ovih, ali i prethodnih izbora nacionalnih saveta ukazuju na to da država nema jasnu strategiju na osnovu koje sprovodi politiku multikulturalnosti, da u rešavanju pitanja koja su od interesa za stabilnost međuetničkih odnosa ključnu ulogu imaju političke stranke, da mere koje su preduzete u proteklih godina ne odgovaraju prirodi multietničnosti u zemlji, te da su posledica takvog stanja visoka etnička distanca, jačanje etno-kulturne segregacije, nepravičan model političkog predstavljanja manjina i neravnopravan položaj pripadnika nacionalnih manjina u različitim delovima zemlje.

Pred nacionalne savete koji budu izabrani postaviće se rešavanje složenih problema: izmene zakona kojima bi, nakon dvanaest godina lutanja, trebalo rešiti pitanja koja ometaju puno ostvarivanje kulturne autonomije – centralizovano ustrojstvo nacionalnih saveta i prekomeran uticaj političkih stranaka na njihov rad. Ukoliko u nacionalne savete i nakon 26. oktobra budu izabrani politički, a ne kulturni kandidati, suštinske promene će biti znatno teže ostvariti. Na kraju, ali ne na poslednjem mestu treba naglasiti to da pomenute probleme nije moguće rešiti jer nisu otklonjene posledice koje su nastale neodgovornim donošenjem odluka nakon usvajanja Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u SR Jugoslaviji 2002. godine. Tada su na osnovu Pravilnika koji je doneo nadležni ministar izabrani nacionalni saveti na elektorskim skupštinama koje su činili pripadnici nacionalnih manjina izabrani u tadašnje predstavničke organe vlasti. Od tada pomešane političke funkcije i kulturna autonomija uslovljavaju probleme koji se izborima ne mogu rešiti. Dekonstrukcija tada uspostavljene nemušte i jalove politike multikulturalnosti je preduslov usvajanja politike primerene prirodi multietničnosti u Srbiji.

Programski direktor Centra za istraživanje etniciteta