Nove avanture iz Srednje zemlje

Drugi deo trilogije „Hobit: Šmaugova pustošenja“ trebalo bi da bude prikazan 13. decembra sledeće godine, a kraj avanture biće obeležen filmom „Hobit: Tamo i ponovo nazad“ 2014.

„Dok smo radili na filmu ‘Gospodar prstenova’, znao sam da će to biti jedno, od dva, životna, neviđena iskustva“, izjavio je Džekson. „To je odlična priča, koja se kreće kroz različite događaje, malo je duhovitija od ‘Gospodara prstenova’, brzog je tempa, jer ju je autor pisao za svoju i svu ostalu decu sveta. Likovi su raznovrsni, ali prisutni su elementi pohlepe, nevini će se promeniti zauvek i okupiće se snage koje direktno uvode u događaje koji su predstavljeni u prethodnoj trilogiji. Tu sve počinje.“

Nakon svetske premijere, koja je održana pre dve nedelje u Velingtonu na Novom Zelandu, prve reakcije kritičara su podeljene. Ipak, najviše pažnje izazvao je način snimanja, budući da je film sniman koristeći 48 frejmova u sekundi, umesto tradicionalnih 24.

Sam film dobio je podeljena mišljenja – odaje se priznanje pojedinim glumcima za odličan rad, a najviše kritike ide na račun dužine filma, sporom tempu prvog sata i prekomerno korišćenje specijalnih efekata. Za sada zbirna ocena na sajtu Rotten Tomatoes (sa 17 kritika) je solidnih 75 odsto.

Kada je reč o 48FPS tehnologiji, reakcije se kreću između „ometajuće“ i „štetno“. U međuvremenu su mediji preneli vesti o gledaocima kojima je na projekciji prvog „Hobita“ pripala muka zbog nove tehnologije. Generalno, nova tehnologija odlično funkcioniše kada se prikazuju pejzaži i obična dešavanja, no čim je na ekranu dosta efekata, dosta pokreta, pa čak i kada su prisutne životinje, sve izgleda kao da je veštački ubačeno u sliku.

Braneći se od negativnih kritika, Džekson je izjavama da je od 1927. godine 24 standardan broj frejmova ili slika u sekundi.

„Taj format je za mene sada iritantan“, izjavio je Džekson za BBC. „Izgleda primitivno. Promena je dobra, samo je potrebno vremena da se ljudi naviknu. Konačno, neće kritičari odlučiti da li će nova forma biti prihvaćena ili ne, već publika.“

Međutim, većina gledalaca neće biti u mogućnosti da pogleda filmove sa povećanim brojem slika u sekundi, budući da će većina svetskih bioskopa film moći da prikazuju samo u tradicionalnom formatu.

Džekson je u intervju agenciji AP pre nedelju dana pozvao gledaoce da ne čekaju da film izađe u DVD formatu, nego da ga pogledaju u bioskopu.

„Došla je nova generacija mladih, i plašim se da oni možda misle da je u redu da sačekaju da se film pojavi na DVD, ili u formatu u kom ga mogu skinuti sa interneta“, rekao je Džekson. „A ja stvarno ne želim da se ‘Hobit’ gleda na ajpedu. Bar ne prvi put.“ On je dodao da želi da se „ljudi vrate u bioskope“, što je, kako kaže, „prelepo, magično, misteriozno iskustvo odlaska u sobu punu stranaca, i prepuštanje eskapizmu.“

Iako je Džekson zadovoljan rezultatima, on priznaje da film „Hobit: Neočekivano putovanje“ najverovatnije neće dobiti mnogo nominacija za Oskara.

„Mislim da su nam odlični izgledi u onim ‘nižim’ kategorijama. Voleo bih da proslavimo nagradu za Ijana Mekelena kao sporednog glumca, ili Martina Frimena ili Endija Serkisa“, izjavio je Džekson uz napomenu da je bio razočaran što Serkis nije dobio Oskara za svoj rad na CGI Golumu iz „Gospodara prstenova“.

Prethodna Tolkinova trilogija „Gospodar prstenova“, u Džeksonovoj režiji, osvojila je 17 Oskara od 30 nominacija. Prva (Društvo prstena) za fotografiju, šminku, vizuelne efekte i muziku, druga (Dve kule) za montažu zvuka i vizuelne efekte, a tek je sa trećom (Povratak kralja) Džekson trijumfovao osvojivši priznanje u svih 11 kategorija za koje je nominovan, uključujući i nagrade za film i režiju. Nijedan glumac iz trilogije, međutim, nikada nije nagrađen Oskarom.