Od novembra se treslo 683 puta

Naizgled, život se vratio u normalni tok, ali šetnjom kraljevačkim ulicama može se videti da je zemljotres i te kako ostavio traga. Veliki je broj stambenih objekata na kojima je, makar i najmanje, izvršeno krpljenje. Poseban je slučaj zgrada starog SUP-a u Ulici cara Dušana, koja polako ali sigurno tone, i iz koje su, još prvog dana, svi stanari iseljeni. To je i jedina zgrada u gradu koja će, po svemu sudeći, biti u potpunosti srušena.

Časlav Ristić, stanar pomenute zgrade, tvrdi da velikog oštećenja ne bi bilo da, ranije, nije bilo propusta investitora prilikom nadogradnje:

– Investitor je nepropisno, umesto potkrovlja, nadogradio dva sprata. Građevinska inspekcija je pismeno zabranila upotrebu tog dela, ali to nije ispoštovano. Ceo slučaj je bio i na sudu, i da apsurd bude veći, mi smo taj spor izgubili. A ni dan danas ne postoji upotrebna dozvola za taj deo – navodi Ristić i dodaje da se, nakon iseljenja, obratio opštinskoj upravi za pomoć, ali da je njegov zahtev odbijen.

– Ovde je bila samo prvostepena i drugostepena komisija, ali komisija za procenu štete još uvek nije izlazila. Mi smo se iselili tri-četiri dana nakon zemljotresa i od tada stanujem privatno, nikakvu pomoć ne dobijam, jer su odbili moj zahtev – zaključuje on.

Na nedavno održanom skupu na kojem su učestvovali istaknuti svetski i domaći stručnjaci iz oblasti opšte i inženjerske seizmologije i zemljotresnog inženjerstva, mogao se čuti i podatak da bi, de je magnituda zemljotresa u Kraljevu umesto 5,4 bila 5,6 Rihtera (dva puta energetski jači), bio srušen najveći broj od oko 16.000 oštećenih objekata.

– Da se zemljotres kakav se desio četiri kilometara od Kraljeva desio na tolikoj udaljenosti od Beograda, stradalo bi možda hiljadu ljudi, a šteta bi bila oko milijardu evra. Zbog investirora koje interesuje samo novac i neodgovornosti onih koji te investitore treba da kontrolišu, danas u celoj Srbiji imamo problematične objekte – smatra prof. dr Miodrag Manić.

Inače, tlo u Kraljevu još uvek nije mirno, a od novembra do danas zabeleženo je 683 potresa.

Ljubiša Simović, gradonačelnik Kraljeva, u razgovoru za Danas kaže da će rok za završetak radova, prvi oktobar, biti ispoštovan:

– Pri kraju smo radova kada su u pitanju kuće. Završeno je 460 lokacija. U toku je sanacija zgrada, tu se završava deset projekata – kaže Simović i dodaje da su građani možda previše očekivali od države:

– Država nije osiguravajuće društvo, ali ona mora da vodi odgovornu socijalnu politiku da bi u ovim kriznim situacijama pomogla ljude koje je zadesila prirodna nepogoda – zaključuje on.

Veliko oštećenje tokom novembarskog zemljotresa zadobio je i Zdravstveni centar „Studenica“. Dragan Arsić, direktor te ustanove, kaže da su veoma brzo reagovali kako pacijenti ne bi trpeli:

– Za rekordno vreme smo doneli vrlo teške odluke kako bismo obnovili centar. Sada ćemo napraviti studiju koju ćemo objaviti u domaćim i stranim časopisima. Jer, napravili smo odličnu organizaciju u toj situaciji i nakon mesec dana ušli u redovan proces rada zahvaljujući ljudima dobre volje, donatorima, a posebno ističem tim našeg prijatelja Nenada Čanka, koji je brojao pedesetak ljudi, intelektualaca koji su radili na iseljenju internističke bolnice. I moram da napomenem da se iz toga rodilo veliko prijateljstvo – kaže za Danas dr Arsić i dodaje da je prezadovoljan što je za rekordno kratko vreme, i s jako skromnim novčanim sredstvima, saniran operacioni blok, intenzivna jedinica, napravljen novi centar za dijalizu, renovirana poliklinika…

– Najviše je oštećen objekat internističke bolnice, koji je preseljen u objekat hirurške bolnice. Trenutno se radi projekat od strane Ministarstva za regionalni razvoj i rok za izradu je dva meseca. Nakon toga očekujemo od države pomoć u sanaciji za koju će biti potreba znatno veća sredstva – navodi Arsić i naglašava da, i pored teških uslova rada, pacijentima pružaju kvalitetnu uslugu:

– Imamo odlične rezultate u lečenju zahvaljujući tome što smo prethodnih godina, kao lideri u reformi zdravstva Srbije, stvarali preduslove za stalno unapređenje kvaliteta, a sve u cilju stvaranja jedne efikasne, racionalne i jednako dostupne svim korisnicima zdravstvene ustanove u kojoj će se naši korisnici osećati sigurno, bezbedno i iz koje će se otpuštati kući zadovoljni. Ali, najveći problemi su sistemski, zbog pogrešnog načina finansiranja i zbog toga je nužna promena načina finansiranja u pogledu da novac prati pacijente, a ne da se finansiraju kapaciteti, kadrovski i prostorni, što je slučaj sada – kaže Arsić.

Posao za tužilaštvo i sud

Zemljotres je u Kraljevu protresao mnoge stvari. Posao imaju tužilaštvo i sud koji ispituju da li su ljudi koji su podnosili zahteve za sanaciju ili izgradnju uopšte živeli u tim kućama. Tridesetak takvih objekata godinama je prazno, ali vlasnici su u ovoj nesreći videli način da profitiraju i od države dobiju kuću na imanju koje godinama nisu posetili. U kolektivnim centrima trenutno je 320 ljudi, čiji smeštaj finansira opština, te oni i ne žele da napuste te centre. Među njima ima onih koji su bili podstanari i koji, stoga, nemaju pravo na smeštaj. A ima i onih slučajeva gde su kočnice pravno-imovinski odnosi vlasnika objekata i imanja. Na kraju, država je izašla u susret i onima čiji objekti nisu legalizovani, a takvih je oko 70 odsto.