U Srbiji nema viška istraživača

– U nauci nema viška istraživača. Možda je moguće smanjiti broj pomoćnog osoblja, ali pritom treba voditi računa o delatnosti kojom se konkretan institut bavi i na osnovu toga donositi odluku. Problema nema u teorijskim naukama, ali u eksperimentalnim, posebno u oblasti poljoprivrede, ne možete tek tako da podvučete crtu i kažete da je jedan broju ljudi višak. Ponavljam, mi nemamo viška istraživača. Tu će takođe biti prirodnog odliva, ali se na mesta ljudi koji odu u penziju, primaju drugi. Za ovu godinu je najavljen i prijem novih mladih istraživača – kaže za Danas Đurđica Jovović, predsednica Sindikata zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbiji.

Ona podseća da je 2006. godine jedan broj neistraživača po osnovu socijalnog programa otišao iz naučnih instituta i da je to bilo na dobrovoljnoj osnovi. Jovovićeva navodi da sindikat svake godine pokreće takvu inicijativu i da postoji zainteresovanost pojedinih instituta da smanje broj pomoćnog osoblja.

Jovica Dakić, predsednik Sindikata visokog obrazovanja Srbije, slaže se da u visokom obrazovanju nema viška zaposlenih i ukazuje da bi trebalo primati nove kadrove i proširivati mrežu visokoškolskih ustanova, s obzirom da je u Srbiji samo 7,5 odsto visokoobrazovanih.

Prorektor za finansija Univerziteta u Beogradu Miodrag Popović navodi da je nekim fakultetima broj zaposlenih veći od broja studenata koje finansira država. To su, dodaje, uglavnom fakulteti za koje vlada manje interesovanje za upis i koji imaju mali broj budžetskih studenata.

Jovica Dakić podržava uvođenje platnih razreda u visoko obrazovanje, dok Đurđica Jovović napominje da postojeći sistem u nauci treba zadržati.

– Mi smo još 2006. sa tadašnjim resornim ministrom Aleksandrom Popovićem potpisali kolektivni ugovor, u kome su bili precizno definisani platni razredi za istraživače i neistraživače. Kasnije je Ministarstvo uvelo na te platne razrede kategorije, a taj sistem i danas funkcioniše, iako je pomenuti kolektivni ugovor važio do 2009. Istina je da taj sistem dobro funkcioniše i on će morati da se primenjuje do kraja ovog projektnog perioda, jer su i ugovori tako potpisani. Ima najava da će i u sledećem projektnom ciklusu od 2016. biti kategorija – kaže Jovovićeva.

Sindikat zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti poslao je Ministarstvu prosvete i nauke početkom januara predlog novog kolektivnog ugovora, koji je usaglašen sa visokim obrazovanje.

– Očekujem da će on biti brzo potpisan jer ne vidim nijedno mesto gde bismo se sporili sa Ministarstvom. Nauka jeste specifična po projektnom finansiranju, ali u svemu ostalom treba da prati visoko obrazovanje. U kolektivnom ugovoru neće biti novina, ali insistiramo da naučni radnici dobiju pravni okvir, jer ih, sem Zakona o nauci, nijedan drugi zakon niti podzakonski akt ne prepoznaje. U novom Zakonu o budžetu sada piše da projektno finansiranje nauke podrazumeva zarade istraživača za rad na projektima i to je veliki napredak. Sindikat je na tome insistirao. Međutim, bez obzira na to, radnopravni status zaposlenih u institutima treba regulisati, a to je najbolje kroz kolektivni ugovor – kaže Jovovićeva.

Finija podela

Kada je reč o platnim razredima, prorektor BU Miodrag Popović ističe da je visokom obrazovanju potrebna „finija podela“, jer je i raspon veći – od čistačice do redovnog profesora i akademika. On smatra da bi trebalo zadržati sistem finansiranja visokog obrazovanja sličan sadašnjem ili se prilagoditi evropskim trendovima, gde platni razredi ne postoje.