Već 100 žena tražilo pomoć

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Kako je Danasu rekla koordinatorka sigurnih kuća i direktorka ovog savetovališta Vesna Stanojević, prošle godine pomoć je tražilo preko 3.500 žena, a njih 36 je ubijeno. Neke žene koje se jave Savetovalištu trpe nasilje, dok druge traže savete o tome kome da se obrate, odnosno ko bi mogao da im pomogne, ali i informacije o advokatskim uslugama.

Naša sagovornica ističe da je u 2015. godini u sigurnim kućama u Beogradu bilo smešteno 247 žena i dece. Na pitanje kako gleda na prošlogodišnju statistiku nasilja i ubistava u porodičnim odnosima, Stanojevićeva odgovara da je to bila jedna od lošijih godina. Kako podseća, u 2014. je ukupno bilo 26 ubistava, a u 2013. čak 46.

Prema rečima premijera Aleksandra Vučića i ministra pravde Nikole Selakovića, koji su nedavno posetili jednu od sigurnih kuća, prema novim izmenama Krivičnog zakonika osoba koja vrši nasilje u porodici moći će da bude u roku od 24 sata udaljena iz kuće, bez obzira na to da li je on vlasnik kuće ili stana.

Kako je najavljeno, Vlada Srbije će u martu usvojiti izmene i dopune Krivičnog zakonika koje će biti u skladu sa Istanbulskom konvencijom.

– Onog trenutka kada žrtva prijavi nasilje u porodici, policija je dužna da u istom momentu obavesti tužioca, koji onda odmah pokreće postupak. Takođe krivično ćemo goniti nasilnika i zbog psihičkog zlostavljanja i proganjanja, i nakon što žrtva prijavi nasilnika i pokrene se postupak, on će biti u obavezi da odmah napusti kuću koju deli sa žrtvom – rekao je Vučić.

Stanojevićeva smatra da žena koja trpi nasilje mora biti zaštićena, bez obzira da li su stan ili kuća onoga ko vrši nasilje. Inače, Autonomni ženski centar (AŽC) ukazuje na slučaj policijskog službenika koji je ranio bivšu suprugu, takođe zaposlenu u Policijskoj stanici Bogatić. Kako smatraju, MUP i dalje nije rešio problem prijavljivanja i procesuiranja svojih zaposlenih kao učinilaca nasilja u porodici. AŽC godinama inicira da MUP uspostavi posebnu proceduru za prijavljivanje nasilja u porodici koje učine policijski službenici.

„Iz informacija dostupnih javnosti ne može se zaključiti da li je protiv osumnjičenog pokrenut krivični postupak za prethodne akte nasilja zbog kojih je žrtva bila hospitalizovana i zbog kojeg se razvela od osumnjičenog“, ističu u AŽC. U 2015. je skoro polovina žena koje su ubijene od strane svojih partnera, bivših partnera ili članova porodice, ubijeno vatrenim oružjem, što je porast u odnosu na prethodne godine, kada se taj broj kretao oko 30 odsto.

Šta je sa inicijativom AŽC-a?

AŽC podseća da je pre skoro godinu dana predao inicijativu za uvođenje posebne procedure za prijavu nasilja u porodici učinjenih od strane policijskih službenika predsednici Odbora Narodne skupštine za odbranu i unutrašnje poslove, narodnoj poslanici Mariji Obradović, koja je ovo pitanje predložila ministru Nebojši Stefanoviću na sednici održanoj 10. marta 2015.