Više od 130 funkcionera iz 35 gradova i opština, koje su poslednjih meseci kontrolisali upravni inspektori Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, primalo je nezakonito uvećane plate za 30 odsto na ime vršenja funkcija, rečeno je u ovom ministarstvu za naš list.
Prema podacima ovog ministarstva, 28 lokalnih samouprava ispravilo je takve nedostatke, u Zaječaru, Jagodini, Somboru i Sremskoj Mitrovici „postupci izvršavanja rešenja“ upravnih inspektora su u toku, a u Nišu, Pirotu i Kniću funkcioneri su uložili žalbe. Kako Srbija ima ukupno 174 lokalne samouprave, to znači da funkcionerske plate nisu kontrolisane u još 139 gradova i opština, među kojima su i oni najveći, poput Beograda, Novog Sada i Kragujevca. Ukoliko takve kontrole bude, realno je očekivati da će broj onih koji godinama unazad primaju nezakonite „funkcionerske dodatke“ biti znatno veći.
– Donošenjem novog Zakona o ministarstvima, polovinom 2014. godine, u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave našla se i oblast plata, tako da od tada upravna inspekcija sprovodi nadzor nad primenom lokalnih propisa koji se odnose na plate. U toku vršenja inspekcijskog nadzora konstatovano je povećanje plata izvesnog broja funkcionera, koja su u suprotnosti sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama, a odgovornim licima je rešenjima naloženo da se one usklade sa zakonom – objašnjavaju u ministarstvu.
Najveći broj funkcionera kojima su isplaćivani nezakoniti „funkcionerski dodaci“ od 30 odsto na osnovnu platu ima grad Niš. Prema podacima ovog ministarstva, takvih funkcionera je 16, što se ne poklapa sa podacima u rešenju upravnog inspektora, u kojem je njihov ukupan zbir 19. Odmah iza Niša, gde su takvi dodaci isplaćivani od septembra 2012. godine i kraće, nalaze se Vranje i Novi Pazar, gde je nezakonite „funkcionerske dodatke“ primilo po 15 funkcionera. Sledi Trgovište, gde je bilo osam takvih nosilaca javnih funkcija, pa Novi Bečej i Zrenjanin, gde ih je bilo sedam i šest, te Nova Crnja, Subotica, Kladovo i Petrovac na Mlavi sa po četiri. Ostali gradovi i opštine imaju manje od tri, a 14 lokalnih samouprava samo po jednog takvog funkcionera.
– Reč je o klasičnoj političkoj korupciji jer funkcioneri zloupotrebljavaju svoj položaj, ovlašćenja i moć da sami sebi obezbede uvećane zarade koje im po zakonu ne pripadaju. Ma koliko tvrdili da godinama unazad „nisu znali strukturu svojih primanja“, činjenica je da su koristili zakonska ovlašćenja za donošenje akata kojima bi sebi obezbedili protivzakonitu, a privatnu korist. Biće zabrinjavajuće ukoliko Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ovo ne shvati kao ozbiljan problem, što nije činilo do sada, tim pre što predstoji racionalizacija u javnom sektoru. Sve ovo je još jedan dokaz da borbu protiv korupcije, koja je ovde sistemska, treba spustiti na lokalni nivo, gde se korupcija najbolje vidi, što je preduslov za njeno suzbijanje, kaže za naš list Zoran Gavrilović, direktor programa „Društvo protiv korupcije“ Biroa za društvena istraživanja.
Odgovornost
Prema članu 71 Zakona o budžetskom sistemu, odgovornost za ovakve zakonske propuste snose rukovodioci lokalnih organa vlasti koji su planirali, obračunavali i isplaćivali nezakonite „funkcionerske dodatke“. U Nišu su to, recimo, načelnik Uprave za građanska stanja i predsednik skupštinskog Odbora za administrativna pitanja, koji su predložili i usvojili zakonski sporan Pravilnik o platama funkcionera, kao i načelnik Uprave za finansije, koja je obračunavala i isplaćivala nezakonite funkcionerske dodatke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
