U Srbiji danas ne postoji ekološka politika. Nažalost, ova vlada je pokazala da je apsolutno nezainteresovana za problem zagađenja vazduha, vode, zemljišta, hrane i praćenje kvaliteta životne sredine. Uopšte nisu posvećeni očuvanju prirodnih resursa i unapređenju zelene ekonomije i zelene energije. Meni se čini da je takva politika neodrživa i u krajnjem ishodištu antiekološka – kaže za Danas predsednik partije Zeleni Srbije i poslanik u Narodnoj skupštini Ivan Karić.
Koji su ključni ekološki problemi i u kojoj meri se rešavaju?
– Zeleni Srbije smatraju da su zagađenje iz industrije, loša poljoprivredna praksa i nepostojanje tretmana otpada – kanalizacija, deponije đubreta i opasnog otpada, najveći izvori zagađenja. Takođe, ukidanje finansiranja zaštite životne sredine je dovelo do toga da se više ne mere kvalitet vazduha, vode, zemljišta i hrane. Ovo može imati veoma opasne posledice na zdravlje građana i dece na prostoru Srbije. Sve moje inicijative koje sam pokušao da sprovedem u Narodnoj skupštini kroz amandmane, javna slušanja, davanje zakonskih rešenja ili deklaracije su odbijeni. U Srbiji je, i dalje, jedino važno da li ste vlast ili opozicija. Većina političara se, nažalost, ne vodi interesima građana, zdravlja, životne sredine, nego jedino i samo sopstvenim ili usko partijskim interesima.
U više navrata ste upozoravali na problem genetski modifikovanih organizama. Da li je, možda, u pripremi novi zakon koji će dozvoliti upotrebu i promet GMO?
– Očigledno je da su nam iz vladajuće koalicije pripremili zakon koji će dozvoliti slobodan uvoz, promet i trgovinu genetički modifikovanim organizmima i proizvodima od GMO. U prilog ovoj tezi idu dešavanja na Skupštini opštine Kraljevo kada je odbijena deklaracija „Za Kraljevo bez GMO“. U odbijanju deklaracije, po „diktatu iz Beograda“, učestvovale su sve vladajuće stranke (SNS, SPS, URS) i začudo DSS. Konačno naslućujemo ko lobira za GMO u Srbiji, ne razmišljajući o mogućim negativnim posledicama po zdravlje naroda i prirodu. Zeleni su zato kao parlamentarna stranka predložili deklaraciju „Za Srbiju bez GMO“. Čekamo naredno zasedanje i insistiraću da ovo pitanje uđe na dnevni red po hitnom postupku.
Afera „niklovanja“ Srbije je aktuelna poslednjih meseci. Mislite li da će nadležno ministarstvo dozvoliti istraživanja u pravcu eksploatacije nikla i kakav je vaš stav o tome?
– Ministarstvo rudarstva, prostornog planiranja i prirodnih resursa očigledno ima nameru da dozvoli, ne samo istraživanje, nego i eksploataciju nikla u najlepšem i najzelenijem delu Srbije. Zeleni Srbije su apsolutno protiv tako bahatog odnosa prema zdravlju građana i prirodi, kao i protiv tajnovitosti i izbegavanja javnih rasprava na ovu temu. Zašto se uskraćuje pravo lokalnim samoupravama da iznesu svoju stav po ovom pitanju? Mi ne možemo da presudimo, jer u normalnoj demokratskoj zemlji „presuđuju“ zakoni, pravilnici, procedure i javne rasprave. Izgleda da u ovoj državi ne funkcioniše nijedna od ove četiri stvari. U raspravi o niklu fascinira nepodnošljiva lakoća gađanja parama, procentima, činjenicama, obećanjima…
Upozoravate na kvalitet vazduha, vode… Kakva je situacija sa ovim resursima? U kakvom je stanju životna sredina u Srbiji?
– Najveće ekološke „crne tačke“ u Srbiji su Bor, Novi Sad, Smederevo, Pančevo, Beograd, Kragujevac, Obrenovac i Lazarevac. Veliki bački kanal je zvanično najzagađeniji vodotok u Evropi, a regije oko Bora i Pančeva spadaju među najugroženije oblasti. Samo u Beogradu ima čak 150 hazarda potencijalnih ekoloških katastrofa.
Iako za Srbiju važi da je veoma bogata vodnim resursima, reke postaju kolektori neprečišćenih industrijskih i otpadnih komunalnih voda. Ne sme se izostaviti ni poljoprivreda, koja usled prekomerne upotrebe đubriva i pesticida, Srbiju svrstava među najveće zagađivače reka.
Kvalitet vazduha se nalazi na veoma niskom nivou. Najveći zagađivač vazduha je industrija, posebno energetski objekti koji troše ugalj lošeg kvaliteta. Gasovi koji se ispuštaju u atmosferu iz dimnjaka elektrana dostižu ogromne koncentracije, u nekim slučajevima 10.000 puta veće od zakonom propisanih. Za loš kvalitet vazduha gradskih sredina zaslužni su izduvni gasovi motornih vozila, posebno benzin sa dodacima olova i dizel koji sadrži visoku koncentraciju sumpora.
Broj ljudi obolelih od raznih vidova respiratornih, srčanih, nefroloških, kancerogenih i drugih oboljenja je stalno u porastu. Brojne vrste nekadašnje raznovrsne flore i faune su iščezle, a mnoge se nalaze na ivici nestanka.
Bez promene
Da li je jedan poslanik u Narodnoj skupštini dovoljan za pokretanje i rešavanje ekoloških problema? Koliko su drugi poslanici zainteresovani za ova pitanja i kako, zasad, funkcioniše neformalna poslanička grupa zelenih?
– Srbija se nije mnogo promenila za 23 godine višepartijskog sistema i demokratskih izbora. Predstavnici građana su, uglavnom, slepi poslušnici svojih partija i veoma često se oglušuju o realne potrebe građana koji su ih birali. Naši građani imaju želju da žive u čistoj životnoj sredini, da dišu nezagađen vazduh, piju kvalitetnu vodu i jedu zdravu hranu. Poslednjih godinu dana smo preživljavali velike afere upravo u vezi sa ovim pitanjima. Uvek je neki partijski interes bio iznad zdravog razuma i logike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
