Foto FoNet– Institucije Republike Srbije sistemski onemogućavaju javnosti pristup relevantnim dokumentima. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) i Ministarstvo odbrane (MO) već nekoliko godina nezakonito opstruiraju pristup informacijama i dokumentima od javnog značaja relevantnim za rekonstrukciju događaja iz prošlosti, uključujući i činjenice o počinjenim zločinima i prisilno nestalim osobama – glavni je zaključak najnovijeg izveštaja Fonda za humanitarno pravo „Pristup dokumentima o zločinima protiv međunarodnog prava u posedu institucija Srbije: državna tajna jača od prava na istinu“, u koji je Danas imao uvid.
Kako se naglašava, MUP i MO po pravilu odbijaju da dostave tražene informacije, posebno kada se zahtevana dokumentacija odnosi na zločine oko kojih postoje ozbiljne indicije da su ih počinili pripadnici policije i vojske. FHP je podneo oko 300 zahteva MUP, a u najvećem broju slučajeva MUP je odgovarao da ne poseduje podatke ili da je potrebno da se zahtev dodatno precizira.
Slično je i sa Ministarstvom odbrane, kojem je FHP podneo preko 100 zahteva, koji su se uglavnom odnosili na dobijanje informacija u vezi sa delovanjem određenih jedinica VJ tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, njihovu zonu odgovornosti, ali i informacije o komandnoj strukturi tih jedinica.
„U cilju skrivanja dokumentacije od javnosti, MUP i MO koriste različite argumente i postupke, koji su neretko u suprotnosti sa relevantnim zakonima.
Praksa MUP je da brojne zahteve odbija uz neubedljivo obrazloženje da tražene podatke ne poseduje. S druge strane, MO zahteve odbija uglavnom uz obrazloženje da je reč o tajnim podacima ili podacima o ličnosti. Ova praksa MO zasnovana je na proizvoljnom tumačenju relevantnih zakona i uključuje i odbijanje sprovođenja rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kojim se nalaže dostavljanje dokumenata i informacija od javnog značaja“, ukazuje FHP u svom izveštaju.
Kako se dodaje, skrivanje dokumentacije o zločinima u svrhu zaštite odgovornih osoba nije iznenađujuće ako se ima u vidu da su u organima u posedu ključnih arhiva i dalje zaposleni brojni pojedinci koji su kao pripadnici vojske i policije bili akteri događaja koji su u fokusu rada organa nadležnih za procesuiranja ratnih zločina, poput načelnika Generalštaba VS Ljubiše Dikovića i Momira Stojanovića, bivšeg načelnika Odseka za bezbednost Prištinskog korpusa.
Izveštaj, koji je nastao uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Švajcarske, biće predstavljen danas u Medija centru.
Šta sadrže arhive MUP i MO?
„Arhive MUP i MO sadrže dokumente poput zapovesti o vojnim i policijskim operacijama, dnevnih borbenih izveštaja i rasporeda jedinica, podatke o raspoređivanju pripadnika, komandnoj strukturi, prepočinjavanju jedinica, odnosu prema civilnom stanovništvu, civilnim vlastima, međunarodnim institucijama… Zahvaljujući podacima iz ovih dokumenata i ukrštanju sa svedočenjima očevidaca, preživelih i drugih svedoka, u najmanju ruku, može se rekonstruisati prisutnost određenih jedinica vojske i policije u vreme i na mestu počinjenja nekog zločina… Posebno dragoceni dokumenti iz arhiva MO i MUP odnose se na aktivnosti pripadnika tih institucija u vezi sa telima žrtava zločina. Vojska i policija su kao najviša vlast na ratom zahvaćenim područjima nesumnjivo imali formalnu nadležnost i praktičnu ulogu u pronalaženju i pokopavanju ljudskih tela tokom sukoba“, navodi se u izveštaju FHP.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
