Za suđenje i do 400.000 dinara

I dok najmanja sudska taksa u Srbiji za sporove čija je vrednost do 10.000 dinara iznosi 1.900 dinara, najveća, u privrednim sporovima može da košta i do 390.000 dinara. U tim slučajevima potrebno je da vrednost spora premašuje cifru od 10 miliona dinara.

Sastavljanje sudskog testamenta, čuvanje i opoziv testamenta u sudu, česta je usluga koju građani naše zemlje koriste i za to je potrebno izdvojiti 980 dinara. Izdavanje sudskih uverenja ranije je koštalo 100 dinara, a sada 190.

Ovim zakonom su građani rasterećeni pojedinih plaćanja. Tako se sada za raspravu o zaostavštini u prvostepenom postupku plaća paušalna taksa u iznosu od 1.000 do 75.000 dinara. Odnosno, kako se navodi u zakonu, ova paušalna taksa se plaća samo ako je ostavinski postupak završen donošenjem rešenja o nasleđivanju i to tek kada rešenje postane pravosnažno. Takođe, ovim zakonom više ne postoji obaveza plaćanja sudske takse za predlog za vraćanje u pređašne stanje, za predlog za određivanje privremene mere obezbeđivanja u sporovima za razvod braka ili izdržavanja deteta, kao i za izdavanje usmenog punomoćja.

Međutim, sporovi u Srbiji traju dugo i skupo koštaju. Onaj ko tuži najčešće i finansira ceo sudski postupak, a da li će mu se uloženi novac vratiti, nije izvesno. Najčešće posle višegodišnjeg suđenja u osnovnom, sledi isto tako dugačak put za naplatu u izvršnom postupku.

Sagovornici Danasa ističu da su sudske takse u Srbiji skupe i da mnogi građani zbog nedostatka finansijskih sredstava i teške materijalne situacije ne pribegavaju traženju pravde na sudu.

Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije, kaže za Danas da sudske takse u Srbiji jesu skupe, ali da su ipak jeftinije od onih administrativnih.

– Administrativne takse se često menjaju i do dva puta godišnje. Na primer izdavanje vlasničkog lista u sudu košta oko 300 dinara, dok u Zavodu za katastar košta i više od 1.000 dinara. Mnogi građani su nezaposleni i nemaju novca čak ni za osnovne sudske takse i zbog toga se neretko odlučuju da uopšte ne potraže pravdu na sudu, ukazuje Miloševićeva.

S druge strane, mnogi advokati moraju da se zbog ograničenih mogućnosti plaćanja dogovaraju sa klijentom da li će svoj rad naplatiti posle svakog ročišta ili kada se spor okonča. Problem im stvara i to što izvršenje sudskih presuda traje isto tako dugo, kao i njihovo donošenje.

Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije, kaže za naš list da su najskuplje takse u privrednim sudovima.

– Visina takse zavisi od vrednosti predmeta o kojem se vodi spor, a takse na privrednom sudu u mnogim slučajevima koštaju i po nekoliko hiljada evra. Zbog svega toga, građani često ne pribegavaju traženju pravde na sudu, napominje Đorđević.

Oslobođeni od plaćanja

Takse ne plaćaju država Srbija i na primer Crveni krst, a šanse da građani budu oslobođeni od plaćanja su veće ukoliko imaju niska primanja ili ako su nezaposleni i nemaju imovinu. Takse mogu biti plaćene i na rate ako premašuju trećinu mesečnih primanja. Takođe, ukoliko se dogodi da je neko platio taksu za rad suda, a nije izašao na sud, postoji pravo na povraćaj novca.