Odnosi zvaničnog Zagreba i Beograda, nekako očekivano, zaoštravaju se tokom izbornih kampanja. Imali smo carinski rat tokom kampanje u Hrvatskoj, a sada vidimo da će se Srbija i Hrvatska i te kako odmeravati još oko otvaranja i zatvaranja pregovaračkih poglavlja Srbije u dugotrajnom procesu evropskih integracija. Možda očekivana bolja saradnja ove nove hrvatske vlade i ovdašnje Vučićeve zapela je odmah na početku, što obe strane koriste naravno u čisto dnevnopolitičke svrhe.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt;
Zagreb jedini, kako tvrde zvaničnici u Beogradu, nije odobrio da Srbija otvori poglavlje 23 vezano za pravosuđe i osnovna prava, koje bi uz poglavlje 24, prema želji Beograda, trebalo da bude otvoreno do kraja juna. Traži se, između ostalog, poštovanje ljudskih prava (posebno manjinskih) u skladu s međunarodnim konvencijama i ratifikovanim međudržavnim sporazumima, puna saradnja s Haškim tribunalom i reforma pravosuđa, koja uključuje ukidanje nadležnosti za procesuiranje ratnih zločina za područje cele bivše Jugoslavije. Zahtevi legitimni i kako se objašnjava ništa drugačiji od onih koje je i sama Hrvatska morala da ispuni. Da li Beograd to može i hoće da uradi sada ostaje nejasno, ali čini se da se u javnosti sve više zastupa teza koja Srbiju relaksira od odgovornosti i rada na tim poljima a to je da će ostale zemlje članice ubediti Hrvatsku da popusti. U tom kontekstu, valja se setiti već opštih mesta kada je reč o blokiranjima – Slovenije koje je Hrvatsku blokirala ili pak Grčke koja blokira Makedoniju. Da li bi ih bilo da se u EU funkcioniše po principu pritisaka na onog ko blokira ili je pak u interesu EU da države članice i one koje to žele da budu nemaju međusobnih neslaganja. U Srbiji se pozivaju i na deklaraciju koju je Zagreb usvojio, a EU podržala, upravo na iskustvima spora sa Slovenijom, da bilateralna pitanja neće koristiti za blokadu integracija.
Snaga i argumenti Hrvatske za blokadu Srbije pokazaće se već narednih meseci, ukoliko se dogodi da EU ne donese odluku o otvaranju poglavlja sa Srbijom. U međuvremenu, zvanični Beograd umesto pretnji protestnim notama i tužakanju kod „vaspitačice EU“ i pokušaja Vučića da „održi dostojanstvo“ priličnom arogancijom, javnosti treba jasno da kaže šta se od njega očekuje i zašto je to eventualno nemoguće uraditi u ovom trenutku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
