Žena samo ukras društva

Ovo je deo lekcije u udžbeniku psihologije za drugi razred gimnazije, autora Nikole Rota i Slavoljuba Radonjića, iz 1992. godine, u izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, iz koga danas uče gimnazijalci u Srbiji.

To je samo jedan od primera neodgovarajuće i diskriminišuće terminologije prema deci i odraslima sa invaliditetom kojim obiluju naši udžbenici za osnovnu i srednje škole, a na koje je nedavno ukazala poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić.

Analiza nastavnih sadržaja i udžbenika i pregled postojećih istraživanja u oblasti antidiskriminacije i poštovanja ljudskih prava, do kojih su došli članovi radne grupe koju je formirala poverenica za zaštitu ravnopravnosti, pokazali su da se u našim udžbenicima koristi rodno neosetljiv jezik, da su prisutne generalizacije i da se objašnjenjem pojedinih društvenih pojava produbljuju postojeće predrasude i stereotipi.

Došlo se do zaključka i da su pripadnici pojedinih društveno osetljivih grupa potpuno „nevidljivi“, kao da nema dovoljno tema o ljudskim i dečijim pravima, poštovanju i uvažavanju različitosti, osim u predmetu građansko vaspitanje.

Iako je broj ženske i muške dece koja pohađaju osnovnu školu približno jednak, u udžbenicima koji bi trebalo da na rodno osetljiv i nediskriminativan način predstavljaju svu decu, analiza pokazuje brojčanu nesrazmeru. Tako, recimo, u udžbeniku za prirodu i društvo za treći razred, ženski likovi se javljaju u 48, a muški u 80 slučajeva. Ukoliko se prikazuje zanimanje, žene su najzastupljenije u stereotipnim ulogama – vaspitačice, učiteljice i medicinske sestre, dok su poljoprivrednici i predstavnici drugih profesija su po pravilu muškarci.

Analiza čitanke za srpski jezik za osmi razred osnovne škole prevashodno otvara pitanja rodne neravnopravnosti u oblasti obrazovanja. Od ukupno 77 tekstova, 97,5 su napisali ili priredili autori, a svega 2,4 odsto autorke. Nijedan od romana koji su predloženi u čitanci nije napisala žena, a žena nema ni u delu u kome je predstavljena svetska književnost. U 12 književnih tekstova prikazani su junaci koji se bore za slobodu i pravdu , a nasuprot njima, 28 tekstova govore o ženi, ali su one predmet žudnje, slavi se njihova lepota, tajanstvenost, nedostupnost. Kako se navodi u analizi, društvene uloge likova tekstova i književnih dela šalju jasnu stereotipnu sliku žene – njena najvažnija uloga je da bude ukras društva, predmet ljubavi i žudnje. Žene su na ilustracijama zauzele 4,48 odsto prostora, a samo jedna ilustracija prikazuje ženu-istorijsku ličnost, bez upućivanja đaka na njenu profesiju i uspehe koje je postigla.

U udžbeniku za predmet Ustav i prava građana, u poglavlju posvećenom problematici ljudskih prava nigde se ne pominju prava seksualnih manjina.

Analiza različitih srednjoškolskih udžbenika iz psihologije pokazuje da se homoseksualnost spominje na svega dva mesta od kojih se na jednom otvoreno patologizuje svođenjem na „poremećen odnos hormona“. U udžbeniku psihologije za turističke, ugostiteljske i škole za lične usluge homoseksualnost se pominje na samo dva mesta. Naime, istopolna seksualno-emotivna orijentacija se pominje posle zoofilije i nekrofilije i to u okviru dela o prostituciji koji se tretira kao patološki društveni fenomen.

Preporuke

U preporukama koje je uputila Ministarstvu prosvete, Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Nacionalnom prosvetnom savetu, Nevena Petrušić je zatražila da se iz udžbenika i nastavnih programa izbaci zastarela, prevaziđena i uvredljiva terminologija, stereotipni prikazi rodnih uloga, da se omogući veća „vidljivost“ dece iz marginalizovanih grupa, kao i da se u udžbenike i program uvedu tačni prikazi istopolne seksualno-emotivne orijentacije. Neophodno je i da kroz odgovarajuće programe profesionalnog usavršavanja nastavnika unaprede znanja i sposobnosti u oblasti dečijih i ljudskih prava, ravnopravnosti i nediskriminacije, rodne ravnopravnosti i nenasilja.