Zloupotreba đaka ili edukacija

Na više od 20 strana teksta namenjenom za „skretanje pažnje međunarodnoj i domaćoj javnosti“ ocenjeno je da je „martovski pogrom nad srpskim narodom, kulturnim nasleđem i grobljima na KiM, koji je po svom intenzitetu i ekstremizmu sadrži sva obeležja etnocida“. Događaji iz martovskog pogroma koji je trajao od 17. do 19. marta 2004. nisu detaljnije opisani, samo su u brojevima navedene razmere stradanja i razaranja, bez objašnjenja da je među ubijenim i povređenim građanima Srbije na KiM u tim događajima bilo i kosovskih Srba i kosovskih Albanaca i kakva je bila uloga međunarodnih misija.

Najveći deo građe posvećen je analizi prirode viševekovnih srpsko-albanskih odnosa u verziji Kancelarije za KiM, a sve radi „boljeg razumevanja sadašnjeg statusa kulturnog nasleđa kao i mogućnosti za zaštitu i održivi razvoj srpskog kulturnog identiteta na KiM“. Uz to su po datumima nabrojani svi incidenti koji su se na KiM dogodili od 2012. do 3. februara ove godine.

Komentarišući sadržinu pomenutog teksta, Miljenko Dereta, dugogodišnji direktor Građanskih inicijativa i bivši poslanik u Skupštini Srbije, kaže za Danas da se Kancelarija za KiM meša u nastavni program, koji je u nadležnosti Ministarstva prosvete. On navodi da su u udžbenicima istorije čitavom periodu od 1988. do danas posvećeno samo tri do četiri strane, a da ovaj dokument ima više od toga.

– Mi imamo dobru dokumentaciju o svemu onome gde mislimo da smo žrtve, a nemamo nikakvu o onome gde su neki drugi bili naše žrtve. To je dvoličnost koja ne doprinosi uspostavljanju i normalizaciji dobrih odnosa sa Kosovom i baca ozbiljnu senku na namere ove vlade da uspostavi drugačije odnose sa našim susedima. Sve ovo se nadovezuje na moju strepnju kakva će biti politika nove vlade ako u njoj i dalje budu sedeli ljudi kao što je Aleksandar Vulin. Jer to su ljudi koji žele nastavak tenzija i ratova, a ne uspostavljanje civilnog društva kome Srbija pokušava da se približi – smatra Dereta.

On dodaje da će posledica ovakvog obeležavanja martovskog pogroma biti ponovno bujanje nekritičkog nacionalizma i pogoršanje međunacionalnih odnosa, ne samo sa Albancima koji su „tema“ spornog teksta.

– Zamislite kako bi to izgledalo da se, recimo, u školama u Preševu, koji je deo našeg obrazovnog sistema, čita ovako nešto. Albanci bi s razlogom izašli na ulice da pitaju šta hoće ova vlada. I ja to isto pitanje postavljam. Sadašnja vlada je došla na vlast sa potpuno drugačijim programom od onoga koji sprovodi. A ovakav dokument u meni budi sumnju da možda nova vlada priprema zaokret na staru politiku – kaže Dereta.

Istoričarka Dubravka Stojanović ocenjuje da je tekst u potpunoj suprotnosti s politikom koja je dovela do Briselskog sporazuma i u kontinuitetu sa prethodnom politikom koja je htela konflikt.

– Ovaj skandalozni tekst donosi mitomansko tumačenje istorije u kojoj su stvari nepromenjive, sukobi večni, odnosi crno-beli, a uloge jednom zauvek podeljene na žrtve i izvršioce. To je aistorijsko mišljenje i zbog toga je mitsko jer fiksira prošlost kao matricu po kojoj se oduvek i zauvek ponavljaju isti događaji, što je suprotno stvarnoj i uvek dinamičnoj i promenjivoj istoriji. Najstrašnije je što su upravo ove ideje i ovakvo tumačenje srpsko-albanskih odnosa u prošlosti doveli do politike Slobodana Miloševića, koja se završila bombardovanjem. Te ideje nas udaljavaju od mogućnosti da razumemo stvarne probleme i da ih rešavamo, a guraju nas u novi konflikt, koji se završava neuspehom – ocenjuje Stojanovićeva.

U nekoliko škola potvrdili su Danasu da su dobili direktivu Ministarstva prosvete o obeležavanju desetogodišnjica pogroma, ali mnogi nisu želeli da komentarišu da li je takav zahtev zloupotreba učenika u dnevnopolitičke svrhe.

– Ja sam kao službenik Ministarstva prosvete dužna da sprovodim odluke koje donesu, a sve ostalo je moj lični stav. Nije ovo prvi put da se u školama obeležavaju neki značajni datumi, imali smo čas posvećen žrtvama genocida i Danu primirja u Prvom svetskom ratu – kaže Vesna Baračkov, direktorka OŠ „Petar Petrović Njegoš“ u Beogradu.

Na pitanje da li će pomenuti tekst morati da se pročita u svim razredima, ona odgovara da je „nastavnik taj koji će proceniti šta će, kome i koliko da kaže“. Upitana da li to otvara mogućnost za zloupotrebe i pojedinačna tumačenja kosovskih događaja, direktorka odgovara odrično. Direktor OŠ „Josif Panić“ Milan Bajić smatra da obeležavanje desetogodišnjice martovskog pogroma nije sporno.

– Lično nemam ništa protiv da se taj događaj obeleži. To je dan sećanja na tragične događaje uništenja naselja Srba i njihovih kulturnih i verskih spomenika, koje su albanski šovinisti sproveli svesno, organizovano i ciljano, a saučesnik im je bila međunarodna zajednica – kaže Bajić, inače profesor istorije.

Tekst za profesore?

– Ovo je neka vrsta non-pejpera. Tekst je malo zbrkan i nedovoljno sistematičan, ali kako sam razumela, nije namenjen deci, nego nastavnicima i profesorima, koji treba da ga prilagode uzrastu učenika. Uz sve manjkavosti, lepo je da je neko pokrenuo inicijativu da se deci u školama da neko znanje i sačuva sećanje na martovski pogrom. Na profesorima je da se potrude da im to znanje prenesu – kaže za Sanda Rašković – Ivić, funkcioner DSS i bivši šef Koordinacionog centra za KiM.

Predlog

– Bilo bi dobro kad bi Kancelarija za ljudska i manjinska prava pripremila sličan dokument povodom poštovanja ljudskih prava u Srbiji i naterala škole da o toj temi takođe govore, jer bi to deca mnogo bolje razumela od ovoga – smatra Miljenko Dereta.

Vulinu zabranjena poseta

– Kosovske vlasti zabranile su šefu Kancelarije za Kosovo i Metohiju i ministru bez portfelja Aleksandru Vulinu da danas prisustvuje parastosu žrtvama martovskog pogroma, koji će u crkvi Svetog Nikole u Prištini služiti episkop raško-prizrenski Teodosije, saopštila je Kancelarija za KiM.