Zakon o javnim nabavkama, koji je počeo da se primenjuje od 1. aprila prošle godine, doprineo je uštedama u obrazovnom sistemu, ali nije uspeo da spreči sve zloupotrebe. Jedan od ključnih problema je što taj zakon nedovoljno poznaju oni koji treba da ga sprovode, ali i što ne postoji adekvatna kontrola izvršenja ugovora, ocenjeno je na jučerašnjoj konferenciji „Javne nabavke i troškovi obrazovnog sistema Srbije“, u organizaciji Danas konferens centra.
Slobodan Stupar, pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje, kaže da su zahvaljujući novim zakonskim rešenjima ostvarene uštede od oko 10 odsto, ali da zloupotrebe nisu u potpunosti sprečene. To se, prema njegovim rečima, posebno odnosi na nabavku računarske opreme u školama i na visokoškolskim ustanovama, jer je propisivanjem određenih tehničkih karakteristika moguće favorizovati dobavljače. Stupar je kazao da sprovođenje javne nabavke u studentskom standardu, odnosno prilikom raspodele mesta u studentskim domovima, nije moguće jer se time bavi jedna specijalizovana ustanova (studentski centar) u svakom od univerzitetskih centara, uz kontrolu studentskih organizacija.
Milovan Stanišić, rektor Univerziteta Singidunum, založio se za uvođenje centralizovanog sistema javnih nabavki u obrazovanju, kao i da celokupna procedura i dokumentacija budu dostupni javnosti na portalu javnih nabavki. Stanišić kaže da su mnoge stvari samo načelno regulisane zakonom, a da u praksi mogu biti predmet zloupotreba, posebno kada je reč o takozvanim „vrućim javnim nabavkama“. Staniš je naveo da ne postoji kontrola kvaliteta, tako da se ne zna da li je novac koji je država prebacila školama ili fakultetima adekvatno potrošen ili je sve „pokriveno papirima“, ali posao nije urađen kako treba.
Sa Stanišićevom ocenom da bi postojeći Zakon o javnim nabavkama trebalo menjati složila se Ljiljana Marinković, članica Udruženja izdavača udžbenika, koja je ukazala na brojne probleme u postupku nabavke udžbenika, specifične literature i knjiga za biblioteke.
Osvrćući se na projekat besplatnih udžbenika, ona je ocenila da je postupak nabavke tih udžbenika preko Ministarstva prosvete sada jednostavniji, ali da je izgubljena suština projekta pošto učitelji nemaju pravo da samostalno biraju knjige po kojima će raditi. Ona je navela da izdavači još uvek ne znaju kako će taj projekat izgledati ubuduće i da postoji konfuzija kada je reč o nabavci udžbenika za više razrede osnovne škole, predškolske ustanove i srednje škole, jer direktori i drugi nadležni ne znaju da li su obavezni da raspisuju javnu nabavku pošto te knjige plaćaju roditelji. Marinkovićeva je dodala da slične dileme postoje i kod naručivanja dodatnih količina udžbenika za mlađe osnovce, kao i kod nabavke specifične literature i knjiga za biblioteke.
Danilo Pejović, finansijski direktor organizacije Transparentnost Srbija, rekao je da Zakon o javnim nabavkama nudi rešenja za mnoge od pomenutih problema, ali da očigledno oni koji zakon treba da sprovode o njemu nisu dovoljno informisani.
Učesnici jučerašnje konferencije osvrnuli su se i na ekskurzije i druga đačka putovanja, za koja su škole obavezne da raspisuju tender, prema tumačenju Uprave za javne nabavke. Pajović nije želelo da komentariše to što su ministarstva prosvete, privrede i finansija dale zeleno svetlo školama da zaobilaze raspisivanje tendera, napominjući da je to pogrešno i da je prekršaj ukoliko se učenička putovanja organizuju mimo javne nabavke.
Mladen Šarčević, generalni menadžer obrazovnog sistema „Ruđer Bošković“, naveo je da se u tom poslu „vrti“ 20 do 25 miliona evra, a oko 30 miliona ako se osim osnovnih i srednjih škola računaju i predškolske ustanove. On je dodao da bi organizacijom đačkih putovanja mogli da se bave prosvetni radnici različitih profila koji su na listi tehnoloških viškova, od ekonomista, geografa, istoričara…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
