Foto Fonet– Hiljade hektara plodnog zemljišta ostalo je poslednjih nedelja pod vodom, štete su za pojedine ratare u Zapadnoj Srbiji, naročito, ogromne, međutim, ukoliko većih padavina ne bude ponovo, trenutna šteta se neće značajnije odraziti na povećanje cena ili eventualnu nestašicu hrane, smatraju poljoprivredni stručnjaci.
– Nastradalo je nekih 10.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, što je mali procenat od ukupno četiri miliona hektara plodnog tla u Srbiji, tako da ove poplave ne bi trebalo značajnije da utiču na bilans hrane na državnom nivou. Najviše štete imaće i imaju poljoprivrednici koji su zasadili maline, kupine, šljive i drugo voće, kao i oni koji gaje povrće u plastenicima – ističe za Danas agroekonomski analitičar Milan Prostran.
Negativnih posledica neće biti ni po srpski izvoz, smatra naš sagovornik, jer ni malina koja je jedan od naših najboljih izvoznih brendova nije ovim poplavama 100 odsto uništena.
– Višegodišnji zasadi su najgore prošli, ali kada se pogleda šira slika onda su ove padavine imale i pozitivan uticaj, odnosno popravile su vlažnost zemljišta, što je bilo neophodno jer smo imali sušni januar i februar – napominje Prostran.
On ističe kako je sada bitno da država ispuni svoje obaveze i pomogne poljoprivrednicima koji su pretrpeli štetu.
– Država mora da omogući besplatno bar deo goriva kako bi ponovo radila na svojim njivama, da im omogući bar deo semena đubriva takođe besplatno, da stočarima iz robnih rezervi obezbedi deo hrane za stoku. To je posao države sada i naravno da bolje organizuje infrastrukturu – naglašava Prostran.
Da će država pomoći svima koji su pretrpeli štetu tokom ovih poplava na nedavno završenom Kopaonik biznis forumu rekao je i premijer Aleksandar Vučić. I ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković rekla je da je situacija „pod kontrolom“, kao i da će vanredno stanje ubrzo biti ukinuto.
Prostran kaže da će proizvodnja na državnom nivou biti umanjena, ali neznatno, kao i da su se poplave desile na početku setvene sezone, tako da vremena za popravku ima.
– Sve se još može nadoknaditi jer sezona tek počinje i ima vremena do maja da se poseje šta treba. Bitno je i da žitorodna zemlja u Mačvi, Stigu i Vojvodini nije poplavljena jer se tu rade velike površine. Naravno, vrlo je važno da ne bude više velikih kiša – ističe Milan Prostran.
Direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin kaže da su ove poplave kratko trajale i da nikakav efekat neće imati na cenu poljoprivrednih proizvoda.
– Sve je kratko trajalo i ne može da se poredi sa onim što se dešavalo 2014. Međutim, čak i tada, nije bilo većih oštećenja useva, kiše su i tada pogodovale pšenici i kukuruzu, na primer, možda je tada psihološki faktor imao najviše uticaja – tvrdi Galetin. On kaže da prati tržište i da nema nikakvih pokazatelja koji govore da bi ovo moglo da utiče na promenu cena.
Počinje procena štete
U najnovijim poplavama u Srbiji poplavljeno je nešto više od šest hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta, a najvažnije je da nije bilo ljudskih žrtava, izjavila je juče ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković.
Na sednici Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu, ona je rekla da su u opštini Arilje najviše stradali malinjaci, dok su u Lučanima oštećeni pšenični usevi. Komisije od juče izlaze na teren radi procene štete, napomenula je Bogosavljević Bošković i konstatovala da se voda sa poplavljenog područja u opštinama zapadne Srbije u značajnoj meri povukla.
Ministarka je ukazala da opštinske vlasti procenjuju da će biti potrebna remedijacija poplavljenog poljoprivrednog zemljišta, istakavši da će Vlada Srbije pomoći i savetima i finansijski. Fonet
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
