Birokratija koči privatizaciju

Kako Danas saznaje u Vladi Srbije, osnovni problem predstavlja neažurnost Agencije, pa je tako dosad pripremljena dokumentacija za privatizaciju svega 12 od 512 preduzeća koja bi, kako je planirano, do kraja godine trebalo da dobiju novog vlasnika ili odu u stečaj. Ministar Sertić, saznaje naš list, veoma je nezadovoljan takvim stanjem stvari, zbog čega je napravljena nova sistematizacija po kojoj će zaposlenima plata biti smanjena za 45 odsto. Šubara je nedavno, u svom medijskom nastupu, kao osnovni razlog neefikasnosti u radu Agencije za privatizaciju naveo da je veoma malo urađeno za vreme dok je ministar privrede bio Saša Radulović, ali i da postoji opstrukcija zaposlenih u samoj Agenciji koji se plaše da će ostati bez posla, zbog čega je reagovao ministar Sertić naglasivši da to tako više neće moći.

Stručnjaci su i ranije tvrdili da Agencija već desetak godina u kontinuitetu traljavo i loše radi svoj posao.

– Generalno gledano, Agencija dela rđavo bez obzira ko je na vlasti. Zbog takvog ponašanja, preduzeća u restrukturiranju su dovedena u teško stanje i potpuno je nemoguće tu situaciju brzo rešiti. Imao sam priliku da sarađujem sa Agencijom i tada sam se susreo sa neiskusnim i neosposobljenim službenicima čiji se rad svodi na birokratsko „otaljavanje“ i gledanje sopstvenih interesa. Postoji niz primera da je Agencija aljkavo radila svoj posao, a ogroman broj poništenih privatizacija jasno pokazuje da ona nije vršila svoju osnovnu funkciju, a to je da pažljivo analizira a potom i prati rad poslodavaca sa kojima su napravljeni kupoprodajni ugovori – kaže za Danas Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

On dodaje da krivicu snose i rukovodstva i sindikati u pojedinim preduzećima kojima više odgovara „status kvo“ nego privatizacija ili stečaj u kome mogu ostati bez svojih radnih mesta i zavidnih primanja.

– Sertić je apsolutno u pravu kada kaže da ovako više ne može i da u Agenciji za privatizaciju treba sprovesti korenite promene kako bi mogla da odgovori svom zadatku. I kad je reč o ideji Vlade da se preduzeća sa negativnim kapitalom prodaju po minimalnoj ceni od jednog evra, to je model koji se primenjuje u inostranstvu i daleko je bolje rešenje nego stečaj. Dakle, taj model svakako treba primenjivati, ali uz obavezivanje poslodavca da zaposli nove radnike i nastavi sa proizvodnjom čak i ako je nužno da promeni delatnost. Drugi model je Železara Smederevo, davanje investitoru upravljačkih prava uz obavezu nastavka proizvodnje – ističe Savić.

Predsednik Udruženih sindikata „Sloga“ Željko Veselinović kaže za Danas da su gotovo svakodnevno u vlasti prisutna previranja i međusobni obračuni, tako da ne treba da čudi raznoglasje na liniji Ministarstvo – Agencija.

– Razne grupacije unutar vlasti se međusobno bore. Stalno gledamo sukobe na liniji predsednik – Vlada, zatim sukobe unutar same Vlade, a evo sada između resornog ministarstva i njoj podređene agencije. Ništa novo kad je reč o političko-ekonomskoj situaciji u Srbiji. Takođe, „lopticu“ za nesposobnost rešavanja krupnog problema, to jest sudbine preduzeća u restrukturiranju, vlast pokušava da prebaci na „teren“ bivšeg ministra Radulovića. „Sloga“ je bila beskompromisni protivnik Radulovićevog neoliberalnog modela zakonu o radu i drugim antiradničkim merama, ali treba reći da je njegova ideja o pravljenju „ličnih karti“ preduzeća bila dobra, jer bi mogao da se prati trag budžetskog novca a znalo bi se i koliko vredi preduzeće – kaže Veselinović.

On smatra da je ideja o prodaji preduzeća za jedan evro „sramotna, jer taj model omogućava da se vredna imovina praktično pokloni tajkunima“.

Socijalni program

– Cilj Vlade je da u preduzećima u restrukturiranju što više ljudi uzme socijalni program, a donošenjem antiradničkih zakona privatnim poslodavcima je omogućeno otpuštanje radi uvećanja profita i rasprodaja imovinu preduzeća kako bi ostvarili laku zaradu – kaže Željko Veselinović.