Boljom kontrolom sprečiti rasipanje resursa

Danijela Šćepanović, specijalna savetnica Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, naglasila je da su javne nabavke veoma složen proces, koji se odvija na više razina i da u interesu adekvatne kontrole, rešenja novog Zakona o visokom obrazovanju insistiraju na transparentnosti.

– Naš cilj je da obrazovne ustanove u Srbiji raspolažu kvalitetnom IT opremom kao i da podignemo stepen informatičke, odnosno digitalne obrazovanosti kako učenika tako i nastavnog kadra. Nova IT oprema za škole se nabavlja na tri nivoa. Jedan je onaj koji realizuje država preko određenih programa, drugi je orijentisan na lokalnu samoupravu, a pojedine škole, koje su u mogućnosti, i same nabavljaju računare. Naravno, takav vid opskrbljavanja IT opremom je najskromniji i rezervisan je za one škole koje se nalaze u razvijenijim sredinama. Podizanje digitalne pismenosti je jedan od prioriteta rada našeg ministarstva i u tom smislu akcenat je stavljen na državne obrazovne ustanove koje pohađaju i deca iz siromašnijih porodica – istakla je Šćepanovićeva.

Kada je reč o kontroli eventualnih nepravilnosti u javnim nabavkama IT opreme u visokoškolskim ustanovama, ona je dodala da nadležni čine sve što je u njihovim mogućnostima a da probleme stvara i to što su za kontrolu visokoškolskih ustanova zadužena svega dva inspektora.

Mihailo Gajić iz Centra za razvoj obrazovanja Beogradske otvorene škole je predstavio rezultate istraživanja o javnim nabavkama IT opreme u univerzitetskom sistemu Srbije.

– Rezultati istraživanja ukazuju veoma jasno na to da postoji velika netransparentnost u javnim nabavkama u prosveti a naročito kad je reč o fakultetima. Tako, od 85 državnih fakulteta, njih 25 na svojim sajtovima nema informator u radu u kojem bi trebalo da se nalaze svi izveštaji o javnim nabavkama. Kada je reč o fakultetima na čijim sajtovima su informatori o radu izloženi u njima se uglavnom mogu naći samo šture, nepotpune, neprecizne i površne informacije o javnim nabavkama IT opreme – rekao je Gajić.

On je dodao da se na državnim fakultetima nerezonski troše resursi, odnosno da se ne vodi računa o tome da se kupuje samo ona oprema koja je zaista i potrebna.

Mladen Veinović, prorektor Univerziteta Singidunum, govoreći o iskustvima u nabavci, održavanju i evidenciji opreme naglasio je da taj univerzitet raspolaže sa 13 računarskih laboratorija u kojima ima više od 600 mesta. Takođe, svaki profesor raspolaže sa računarom u svom kabinetu.

– Za nas je informatička opremljenost univerziteta na prvom mestu u cilju omogućavanja bolje usluge koju nudimo našim studentima. Primenjujemo centralizovanu nabavku opreme za kompletni integrisani deo Univerziteta. Takođe, centralizovan je inventarski sistem. Ono što je najvažnije je to da je nabavka opreme po potrebi a ne prema planiranom budžetu. Radni prostor je opremljen kvalitetnom specijalizovanom i namenskom opremom. Sarađujemo sa svetski priznatim ali i lokalnim proizvođačima. Oprema je dizajnirana i dimenzionirana po potrebama nastavnog procesa na Univerzitetu. Strukturna infrastruktura i računarska mreža se lako prilagođava novoj opremi i promeni namene prostora a prostorije su višenamenske i modularne – istakao je Veinović.

Mladen Šarčević, generalni menadžer obrazovnog sistema „Ruđer Bošković“, je istakao da se u toj školi primenjuje „Tesla rešenje“, koje podrazumeva korišćenje tablet računara u nastavi.

– Korišćenje tableta smo uveli kako bismo đacima olakšali učenje a istovremeno kako bi im obezbedili najkvalitetnije uslove rad. Time nije promenjen nastavni plan i program, niti režim rada u školi. Korišćenje savremenih informatičkih sredstava je u službi poboljšanja kvaliteta nastave i osavremenjivanja obrazovnog procesa – naglasio je Šarčević.

Komentarišući javne nabavke IT opreme u državnim školama u Srbiji, on je naglasio da u svakoj školi postoji profesor informatike, što je ocenio kao izuzetno dobro, i da upravio ti nastavnici treba da vode glavnu reč i da budu konsultovani prilikom planiranja nabavki.

Andrej Bezjak, vođa tima za implementaciju „Tesla rešenja“ – Tablet računari u nastavi, rekao je da su prednosti njihovog uvođenja u nastavu povećavanje aktivnosti, veća motivacija za učenje, veća primerenost pedagoškog pristupa savremenim trendovima u obrazovanju, veća informatička pismenost, pametno korišćenje informacionih tehnologija, veća dostupnost informacija i razvoj samostalnosti i odgovornosti.

Protiv centralizacije

– Sistem javnih nabavki IT opreme u obrazovanju nikako ne treba centralizovati. To je urađeno u zdravstvu, pa je dovelo do negativnih efekata, to jest do nestašica lekova. Ekonomija Sovjetskog Saveza je bila centralizovana pa je propala. Dakle centralizacija nije rešenje, naprotiv upravo decentralizacija u tom segmentu može dati adekvatne rezultate – kazao je Mihajlo Gajić.