U Srbiji se godišnje u proseku obavi svega 17 transakcija platnim karticama po glavi stanovnika što nam govori da smo mi i dalje u zaostatku za nekim zemljama Centralne i Istočne Evrope – rekao je juče viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković. On je na okruglom stolu Ekonomist grupe posvećenom budućnosti platnih kartica u našoj zemlji istakao da u Srbiji oko šest miliona ljudi ima karticu, ali da je svega 46 odsto njih u upotrebi.
– I dalje nam je potrebno da razvijamo ovaj platni sistem, a najbolji način da se kartice kod nas popularizuju je kroz uvođenje novih tehnologija i sprovođenje adekvatne regulative – rekao je Marković. Problem donekle predstavljaju i međubankarske provizije, koje se, prema rečima Markovića, u Srbiji kreću od jedan do tri odsto. „U EU je u aprilu postignut dogovor o tome da provizija bude 0,2 odsto. NBS je zainteresovana da pronađe način kako da razvije što bolji sistem i pomogne razvoj prometa platnim karticama“, naglasio je viceguverner, dodavši da nove tehnologije imaju izuzetnu ulogu i „to je polje za koje ne bi trebalo da budemo zabrinuti jer smo na nivou nekih razvijenih evropskih zemalja“. Dokaz za to je među građanima sve popularnije korišćenje bankarskih usluga preko mobilnog telefona, poput plaćanja računa telefonom, čega nema čak ni u Velikoj Britaniji.
Da budućnost „plastike“ u Srbiji može da bude još svetlija pokazuje i podatak da će od 1. novembra nacionalnom dina karticom moći da se plaća i u inostranstvu. Prema rečima direktora Sektora platnih kartica u NBS Andreja Grudena od drugog ili trećeg kvartala sledeće godine ta kartica imaće ugrađen čip. On je rekao da bi prema trenutnim prognozama do kraja godine trebalo da bude obavljeno oko 115 miliona transakcija platnim karticama, što je za 10 odsto više nego u 2009.
Član Izvršnog odbora Hipo banke Mirko Španović rekao je da je slabo korišćenje platnih kartica u direktnoj vezi sa čekovima. „Koliko će platne kartice izdržati zavisi od mnogo toga, ali činjenica je da je do pada prometa došlo zbog ekspanzije čekova građana. Očigledno da čekovi uživaju posebne benefite jer se ne evidentiraju u kreditnim biroima i niko ne kontroliše da li oni koji ih koriste imaju novca na računu“, istakao je Španović.
I u Intezi se ove godine oseća rast u prometu karticama, za razliku od prošle, ali i 2008, naglasio je direktor sektora za platne kartice u ovoj banci Miloš Nedeljković. On je napomenuo da smo, što se korišćenja novih tehnologija tiče, „dovoljno razvijeni“ i da je samo u Intezi prosek takav da ide 1,6 kartica po korisniku, tako da je to podatak koji govori da zaostatka za razvijenim EU zemljama u tom segmentu nema.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
