Cena gasa miruje, grejanje poskupljuje

Naš sagovornik ističe da je dug koji toplane imaju prema Srbijagasu i drugim dobavljačima smanjen i da sada nešto manji od 20 milijardi dinara, a u jednom trenutku ta cifra je iznosila čak 24 milijarde dinara.

– Problem dugovanja toplana za neplaćeni gas može da se reši na taj način što bi se sklopili ugovori o reprogramu dugovanja. Svaka od toplana pojedinačno treba da se dogovori sa Srbijagasom o uslovima i da počne da vraća novac koji duguje – ističe Lečić.

Inače, od 1. oktobra u nekoliko gradova Srbije uključujući poskupelo je centralno grejanje, pa su tako u Beogradu računi građanima uvećani za 18,5 odsto, odnosno biće veći u proseku za oko 1.000 dinara. Tako će sada račun za grejanje stana od 60 kvadratnih metara iznositi 5.997 dinara mesečno. Razlog za poskupljenje grejanja se nalazi u činjenici da je cena mazuta u poslednjih godinu dana povećana za 30 odsto. Lečić se slaže sa takvim objašnjenjima i ističe da je disparitet između cena mazuta i grejanja veliki.

– Ako posmatramo period od godinu dana primetićemo da su cene mazuta otišle na gore za 150 odsto a istovremeno su cene grejanja povećane samo za 40 odsto. Dakle, iako ne bih spekulisao sa tim da li su sadašnje cene grejanja u Srbiji realne ili ne, ipak bih istakao da je upravo disparitet u cenama mazuta i grejanja doveo do poslednjeg poskupljenja – naglašava Lečić.

Međutim, Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije u izjavi za Danas kaže da je čudno što se cena mazuta uzima kao opravdanje za poskupljenje daljinskog grejanja.

– Poznato je da u Beogradu gotovo sve toplane rade na gas a ne na mazut. Samo jedna toplana u Beogradu koristi mazut, ali je ona veoma mala. Kada se to uzme u obzir, nejasno je zašto je skočila cena grejanja kada se zna da gas nije poskupeo niti će poskupeti do kraja godine, kako je najavljeno. Prema tome, ako se gleda kroz tu prizmu, razloga za poskupljenje grejanja, bar u Beogradu i drugim gradovima gde toplane rade na gas, nije bilo. Sa druge strane, pretpostavljam da su lokalne samouprave bile prinuđene da odobre toplanama povećanje cena grejanja zbog nagomilanih dugovanja potrošača, jer je očito da je naplata mala – kaže naš sagovornik.

Da li je izabran baš pravi način da se obezbedi pozitivno poslovanje i da li taj teret uvek moraju da ponesu oni koji uredno izmiruju račune, samo su neka od pitanja koje se otvaraju nakon poskupljenja grejanja. Goran Papović, predsednik Nacionalne asocijacije potrošača podseća da time nije ispoštovana ni ranije doneta uredba koja zabranjuje komunalnim preduzećima da podižu cene usluga iznad nivoa inflacije iz prethodne godine.

– Tu uredbu niko nije povukao i ja pozivam ministra finansija, čiji potpis stoji na tom dokumentu, da proveri za koliko su više nove cene i da za taj iznos umanji transfere opštinama koje su prekršile pravila – kaže Papović.

Mihajlović: Energenata ima dovoljno

Ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović izjavila je da će u predstojećoj grejnoj sezoni biti dovoljno energenata i gasa, ali da će pripreme za narednu sezonu morati da budu sistemske. „Ono što ja ne bih volela da se desi u narednoj godini, jeste to da ponovo toplane uzimaju energente iz robnih rezervi. One moraju sistemski da se pripreme za narednu grejnu sezonu“, kazala je Mihajlovićeva. Beta

Najjeftinije grejanje na struju

Od domaćinstava koja nemaju „privilegiju“ da koriste centralno grejanje , najjeftinije će proći i ove zime ona koja za zagrevanje svojih stanova koriste termoakumulacione peći. Uz uslov da se TA peći dopunjuju samo tokom noći, troškovi grejanja za stan od 60 kvadrata će iznositi 42.000 dinara. U slučaju da se peći dopunjavaju preko dana, račun će biti znatno veći i iznosiće 60,4 hiljade dinara. Građani koji koriste ugalj, za grejanje će plaćati između 48.000 i 56.000 dinara. Ona domaćinstva koja se greju na gas plaćaće 57.000 dinara a ona koja koriste struju 125.000 dinara. Grejanje na propan butan je još skuplje i iznosiće 146.000 dinara dok je ubedljivo najskuplje zagrevanje stanova na lož-ulje – čak 223.000 dinara.