Evro je juče vredeo 123,50 dinara, čime je nastavljeno slabljenje domaće valute koje traje od početka godine, od kada je zajednička evropska valuta dobila dva dinara na vrednosti. Narodna banka je ovakav pad prvo objašnjavala sezonskim razlozima, to jest nabavkom energenata, da bi odnedavno priznala da je za klizanje dinara odgovorno i povlačenje investitora u hartije od vrednosti, koji sele novac u SAD, nakon što je tamošnji regulator FED odlučio da podigne kamatne stope.
Međunarodni monetarni fond, koji je upravo završio posetu Srbiji povodom četvrte revizije kreditnog aranžmana, savetovao je NBS-u da dopusti veće dnevne oscilacije kursa, kako bi „pogurao“ inflaciju, ali je guvernerka Jorgovanka Tabaković tu preporuku odmah odbacila. Stručnjaci ipak smatraju da bi ovog puta bilo dobro poslušati MMF, jer bi slabiji dinar s jedne strane pomogao srpskim izvoznicima, a s druge bi doprineo punjenju budžeta.
Tabaković odbacuje argumente u korist većih fluktuacija kursa, uz opasku da neće dozvoliti da NBS ostvari ciljanu inflaciju, ali da promaši „sve ostalo“, kao i da ona „ne robuje teorijskim modelima“ na koje se poziva Fond, te da bi veće oscilacije pogodovale špekulantima.
Srbija je prošlu godinu završila sa međugodišnjom inflacijom od samo 1,5 odsto, a očekuje da se donju granicu cilja od 2,5 odsto vrati tek krajem ove ili početkom naredne godine. To daje prostora da se snižavanjem vrednosti dinara pomogne rast cena, što bi pogodovalo izvoznicima, ali ne bi odgovaralo građanima zaduženim u stranoj valuti. Ekonomisti su ipak za to da se pomogne privredi.
Saradnik Instituta za evropske studije Goran Nikolić tako smatra da bi guvernerka u ovom slučaju trebalo da posluša MMF i dopusti veće oscilacije kursa, jer je inflacija u Srbiji trenutno jako niska.
– Konačno su to rekli nešto glasnije. To je razumna politika, pošto nam je inflacija toliko niska, sa njenim rastom bi nam se poboljšalo punjenje budžeta preko uvoznog PDV-a i akciza – smatra Nikolić.
Da bi trebalo dozvoliti da dinar oslabi smatra i Nikola Pavičić, direktor Tarketa, jednog od vodećih izvoznika, s tim što on veruje da su nam potrebne daleko veće promene.
Direktor Tarketa, jednog od vodećih srpskih izvoznika, kaže da dnevna pomeranja kursa izvoznicima ne znače ništa, već da je potrebno da „promenimo ceo finansijski i monetarni sistem“.
– To da li je kurs 122, 123 ili 125 objektivno nema značaja. Naša cela monetarna politika mora da se promeni iz osnove, jer sa potcenjenim kursom Srbija nikad neće ostvariti rast izvoza i proizvodnje. To niko na svetu nije uspeo da uradi. Sve zemlje koje bi da podignu svoju proizvodnju, a da to mogu da urade preko izvoza, nastoje da smanje vrednost svoje valute. Ali u Srbiji, zbog kredita koji se odobravaju sa valutnom klauzulom i navodne zaštite dužnika, mi branimo kurs po svaku cenu, čime u stvari radimo u korist banaka, a ne privrede – kaže Pavičić.
A. Milošević
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
