Dojče i Telenor novi aduti Srbije

Takvom konkurencijom u fiksnoj telefoniji ne može da se pohvali nijedna od zemalja u regionu, a u ostatku Evrope tandem zvučnih imena na svom tržištu imaju još samo Nemačka, Austrija, Češka, Švajcarska, Irska i Švedska s tim što su i u nekim od tih zemalja veliki operatori ulazili u posao s fiksnom telefonijom ne da bi razvijali i taj segment poslovanja već da bi mogli da pružaju objedinjene usluge s obzirom na to da imaju mnogo razvijeniji biznis u mobilnoj telefoniji u tim državama (primer Vodafona u Irskoj). Situacija u ostatku sveta je slična jer se na prste mogu nabrojati zemlje gde ne dominira jedan, uglavnom državni, operator.

– Ukoliko svi propisi budu ispoštovani, nema sumnje da ćemo dobiti dva velika operatera koji će nositi utakmicu na tržištu po pitanju ponude paketa usluga. To će biti prava utakmica. Ona još nije zaživela, ali očekujem da za godinu dana imamo dva vrhunska velika svetska operatora na našem tržištu – kaže za Danas odlazeći predsednik Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije Jovan Radunović.

Međutim, činjenica je da i u zemljama sa jakom konkurencijom jedan od operatera, koji je po pravilu nekada bio državni, i dalje dominira. Slično se može dogoditi i u Srbiji pogotovo ako Dojče telekom u vlasništvo dobije i Telekomovu infrastrukturu. Telenor takvoj kompaniji ne bi mogao da bude ozbiljnija konkurencija dok ne izgradi sopstvenu mrežu ili ne iskoristi onu koju će formirati država (od optičkih kablova više javnih preduzeća). Radunović odgovara da tako ne mora da bude, ukoliko bi bila poštovana zakonska regulativa i odluke koje donosi regulatorno telo u pogledu liberalizacije tržišta.

Broj linija fiksne telefonije u Srbiji raste. Još 2007. bilo ih je 2,85 miliona, sledeće godine taj broj povećan je na 3,08 miliona, a prošle na 3,1 miliona. Tome bi trebalo dodati podatak da i dalje ima oko 250.000 zahteva za uvođenje linije. Ono što je dodatan potencijal za fiksnu telefoniju je i nizak nivo korišćenja Interneta u Srbiji. Broj korisnika je za tri godine porastao sa 1,26 na 1,7 miliona, ali to je i dalje tek između petine i četvrtine ukupne populacije (22,75 odsto). Prihodi od fiksne telefonije takođe beleže rast, sa 30,6 milijardi dinara u 2004. na 33,9 milijardi prošle godine (bez prihoda od velikoprodaje interneta). Kada se tome doda i prihod od međunarodnog saobraćaja reč je o prihodu od 41,1 milijarde dinara.

S druge strane, problem je što se za fiksni telefon malo izdvaja, delom i zato što su cene impulsa veoma niske. Prosečan račun za fiksni telefon u 2007. iznosio je 928,88 dinara da bi već sledeće godine pao na 725 dinara, dok je 2009. porastao na 877,27 dinara. U prošloj godini najviše je bilo računa između 500 i 1.000 dinara (32 odsto). Slede računi od 300 do 500 dinara (21 odsto), od 1.000 do 2.000 dinara (20 odsto), a samo pretplatu plaća 17 odsto pretplatnika. Njima bi trebalo dodati jedan odsto onih koji plaćaju do 100 dinara i dva odsto onih kojima je račun od 100 do 300 dinara. Više od 2.000 dinara plaća samo sedam odsto pretplatnika. Koliko se fiksni telefon danas koristi i koliko su cene niske možda najbolje svedoči primer firmi. Čak 58 odsto, od oko 300.000 kompanija, radnji ili drugih pravnih lica, koje imaju fiksni telefon, račun plaća ispod 2.000 dinara. Od 2.000 do 10.000 dinara za račun daje 21 odsto pravnih lica, dok 18 odsto plaća samo pretplatu. Samo dva odsto plaća račun između 10.000 i 20.000 dinara, a tek jedan odsto više od 20.000 dinara mesečno.

Pretplatnici u Srbiji u prošloj godini razgovarali su fiksnim telefonom čak 12,6 milijardi minuta odnosno 210 miliona sati ili 8,75 miliona dana. Od toga 11,5 milijardi minuta bilo je u domaćem saobraćaju, a 1,1 milijarda sa inostranstvom. Ipak, uporedni podaci pokazuju da je to najmanja minutaža u poslednjih šest godina. Još 2004. samo u domaćem saobraćaju građani Srbije su razgovarali 16,7 milijardi minuta, a godinu dana kasnije čak 17,3 milijardi minuta. Od tada obim korišćenja fiksnog telefona je u stalnom padu. U toku 2006. fiksni telefon je u upotrebi 15,8 milijardi minuta, u toku 2007. samo 12,9 milijardi minuta, a samo je 2008. bila izuzetak kada se korišćenje fiksnog oporavilo na 15,9 milijardi minuta.

Iako se računato u minutima fiksni telefon dosta koristi, problem za operatore jeste to što preovlađuje korišćenje za razgovore u lokalu. Čak 68 odsto razgovora obavljeno je unutar lokala. Na međumesni saobraćaj otišlo je 14 odsto utrošenih minuta, a devet odsto na pozive sa fiksne mreže ka mobilnoj. Oko šest odsto minuta građani su utrošili na pozive koje su dobijali iz inostranstva, a najmanje (tri odsto vremena) su pozivali prijatelje i rodbinu izvan granica. Pozivanje inostranstva čak je smanjeno za 11 odsto jer se za te potrebe sada dosta koriste i IP konekcije (72.654 pretplatnika koristilo je VoIP za međunarodne pozive).

Zahteva za novim linijama sve manje

Broj zahteva za novim telefonskim linijama u fiksnoj telefoniji drastično je skočio sa oko 284.000 u 2004. na 419.400 u 2005. godini i 428.600 u 2006. godini. Međutim, od tada je tih zahteva sve manje. Već 2007. njihov broj je pao na 350.600, u 2008. na 314.600, a prošle godine na 249.500.