Državno zemljište u raljama političkih igara

                       p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Osim toga, ratarima smeta to što je Vlada, odnosno Ministarstvo poljoprivrede preporučilo lokalnim samoupravama u Vojvodini da državno zemljište po pravu prečeg zakupa izdaju prema odredbama starog zakona o poljoprivrednom zemljištu, uprkos tome što je novi donesen krajem prošle godine. U Asocijaciji poljoprivrednika kažu da država uopšte ne vodi računa o porodičnim gazdinstvima i da na ovaj način samo pomaže velikima da dobiju zemlje koliko hoće.

– Oni sada mimo zakona pružaju priliku uzurpatorima da se sami prijave do 1. maja, ostavljaju im priliku, bez da će biti kako je to po zakonu regulisano, kažnjeni „skidanjem“ prinosa – kaže za Danas Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika. On se pita i koga će odluke tehničke Vlade obavezivati kada se završe izbori i izabere nova vlast.

On podseća da se novim zakonom uvode kazne za uzurpatore u visini trostrukog iznosa najviše postignute prosečne cene zakupa na teritoriji okruga, kao i da lokalna samouprava uzurpatoru može da „skine“ useve.

U Ministarstvu tvrde da su rešeni da se izbore sa uzurpatorima i da novi zakon upravo zbog toga predviđa jasne kazne. „Napominjemo da je doneti Zaključak isključivo prelazno rešenje i da će od agroekonomske 2016/2017. godine početi da se primenjuje novi Zakon koji će staviti tačku na decenijske zloupotrebe državnog zemljišta i nanošenje enormne štete u republičkom, pokrajinskom i lokalnim budžetima“, napominju u Ministarstvu.

Do ovakve situacije, i ponovne pobune poljoprivrednika došlo je, tvrde upućeni izvori Danasa u Vladi, zbog toga što poljoprivredna godina traje od marta do marta i što lokalne samouprave dužne da naprave plan korišćenja za taj period nisu to radile kako treba, bar većina njih. Prelazne odredbe novog zakona o poljoprivrednom zemljištu podrazumevaju da se prava prečeg zakupa za program u 2016. utvrđuju na osnovu javnog poziva koji je raspisala lokalna samouprava do 30. oktobra 2015. godine. Zbog toga je sada onima koji već obrađuju zemljište, bilo da su oni pravi uzurpatori ili ne, omogućeno da se prijave opštinama i tako ne izbegnu ali dobiju bar umanjene kazne.

Izvor Danasa tvrdi da će ukoliko to ne urade, svi koji se nalaze u neovlašćenom posedu državnog zemljišta biti kažnjeni sasvim sigurno po novom Zakonu i naravno, izgubiće pravo da uopšte učestvuju u nekim budućim licitacijama za zemljište. Kazne nisu predviđene samo za poljoprivrednike-uzurpatore već i za lokalne samouprave koje budu neodgovorno upravljale državnom imovinom.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran za Danas kaže da Zakonom mnoga pitanja nisu rešena kako treba, ali da je najveći problem pitanje zakupa zemljišta.

– U Srbiji se to radi po principu podele plena, a činjenica je da bi zakup državne zemlje trebalo da bude u odgovornosti Ministarstva, odnosno Uprave za zemljišta, a ne lokalnih samouprava – ističe Prostran.

Ovako, kaže on, imamo situaciju da jedni na druge prebacuju odgovornost i zato je centralizacija potrebna kako bi se znalo šta je u čijoj nadležnosti i ko za šta odgovara.

– Dešava se da sve prelazi u političke obračune jer i na lokalu odgovornost jedni s drugih prebacuju u zavisnosti koja je politička partija na vlasti. Zakup zemljišta je najlošije urađen deo zakona i generalno mislim da je država najlošiji domaćin. Zato bi trebalo da se reši te zemlje koju ima i koje neće mnogo ni ostati u državnom posedu kada se proces restitucije završi – naglašava Prostran i kaže da bi država trebalo da postupi kao nekada kralj Aleksandar i da to što ostane, podeli malim poljoprivrednicima koji bi obrađivali i od toga živeli.

Prostran kaže da je zemljište u posedu države karakteristika bivših socijalističkih zemalja i da nigde nije dobro urađen sistem zakupa. Najmanje takve državne zemlje, napominje Prostran, bilo je u Poljskoj, dok je, na primer, u Rumuniji za sitan novac država davala u zakup velikim igračima zemljište i to na period od 50 godina.

Zakup na 30 godina

Prema novom Zakonu koji je usvojen krajem 2015, poljoprivrednici koji imaju do 30 hektara obradivog zemljišta mogu da kupe do 20 hektara, uz rok otplate do deset godina, dok više pravnih lica može da zakupi do 30 odsto državne zemlje u svakoj opštini na period od 30 godina. Od ukupno 830.000 hektara identifikovanog državnog poljoprivrednog zemljišta u zakupu se godišnje nađe svega trećina raspoloživih površina. Prošle godine u zakupu je bilo nekih 260.000 hektara, što je državi donelo prihod od 51 milion evra.

Reagovala i Mreža za restituciju

Mreža za restituciju u Srbiji uputila je zahtev Vladi Srbije za dostavljanje kompleta spisa koji su prethodili donošenju skandaloznog Zaključka Vlade od 11. marta 2016. godine, kojim se preporučuje lokalnim samoupravama još jedno dodatno ozakonjenje uzurpacije i krađe državnog poljoprivrednog zemljišta i novca. „Podsećamo, sigurno procenjeni i lako dokazivi gubici od lošeg gazdovanja državnim poljoprivrednim zemljištem u proteklim godinama, iznose preko 200 miliona evra na godišnjem nivou. Jasno je, da su i najveći otpori restituciji dolazili i da danas dolaze upravo iz Ministarstva poljoprivrede“, napominju u Mreži za restituciju.