Vlada Srbije zatražila je od beogradskog aerodroma da otpiše dug Er Srbije od preko 22 miliona dolara, objavila je juče Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), dodajući da je to kao preporuka Vlade utvrđeno neposredno pred Novu godinu, 30. decembra. Vlada je naime odlučila da pomogne avio-kompaniji u kojoj nešto iznad polovine kapitala pripada državi a skoro polovinu vlasništva ima arapska firma Etihad. Ta pomoć, međutim, nanosi štetu beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“, koji je u većinskom državnom vlasništvu (83 odsto udela) i koje neće moći da naplati preko 2,3 milijarde dinara duga Er Srbije.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
– Od kada je Etihadu prodala 49 odsto vlasništva u nacionalnoj avio-kompaniji 2013. godine, Vlada se hvali da je zaključila dobar posao i da je Er Srbija postala firma koja stranom partneru i državi donosi profit. Visina dugovanja, kao i potreba Vlade da interveniše da se oni otpišu na štetu budžeta, govore obrnuto – navodi KRIK, čiji su novinari došli do pomenutog dokumenta – zaključka vlade kojim se predlaže otpust duga Er Srbije, za usluge izvršene u periodu od 1. oktobra 2014. do 18. septembra 2015. godine, kao i nacrt sporazuma o otpustu duga, koji je poslat aerodromu, avio-kompaniji, Ministarstvu privrede i Ministarstvu finansija.
Ovo, inače, nije jedini primer štete koju je država, pokušavajući da osnivanje Er Srbije prikaže u što boljem svetlu, načinila Aerodromu. Naš list je u više navrata pisao o dozvolama za više od stotinu čarter-letova prema Turskoj i Egiptu, koje avio-prevoznici Nesmi i Korendon nisu dobili iako su njihovi zahtevi, prema tvrdnji Direktorata civilnog vazduhoplovstva, ispunjavali sve tehničke uslove. Objašnjenje je bilo da turističke agencije treba da sarađuju sa domaćom avio-kompanijom, ali kako ona nije mogla da ispuni potrebe svih turoperatera, više hiljada putnika je ili ostalo bez letovanja, ili bilo prinuđeno da promeni destinaciju. Najveću štetu pretrpeo je Argus turs, koji je zbog nižih cena i većeg broja mesta uglavnom sarađivao sa stranim prevoznicima, ali je i Aerodrom ostao „kratak“ jer je imao manje polazaka a uz to, svoje usluge nije mogao da pruži kompanijama koje to ažurno plaćaju.
Ugovor i dalje tajni
Do danas nisu objavljeni svi delovi ugovora koji je Vlada potpisala sa Etihadom 1. avgusta 2013. Balkanska istraživačka mreža (BIRN) je prva objavila nacrt ovog ugovora, prema kojem se Srbija obavezala da uloži višestruko više u Er Srbiju od partnera iz Emirata. Država je, sem preuzimanja dugovanja, pristala da uplati 100 miliona evra, dok je strani partner uložio 40 miliona u vidu zajma, otkrio je BIRN.
Odluka o privatizacija nije doneta
Beograd – Konačna odluka o privatizaciji beogradskog aerodroma još nije doneta, izjavila je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, dodajući da će prvo privatizacioni savetnik dati svoje mišljenje. Ona je rekla da ne vidi nikakav problem zbog otpisa duga Er Srbiji, jer je Aerodrom „Nikola Tesla“ jedini u regionu koji ima trend rasta. „Aerodrom se ne bi razvijao ovom brzinom da nije bilo Er Srbije, on sada vredi najmanje četiri puta više nego pre nekoliko godina i sada ima prihode kakve nismo mogli da zamislimo pre dve godine“, rekla je Mihajlovićeva. FoNet
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
