GMO se masovno uvozi

– Tražićemo da se za oba pitanja utvrdi odgovornost Uprave za veterinu u okviru koje deluje i Veterinarska inspekcija, koja trenutno čak ni ne sprovodi testove kojima bi mogla da utvrdi da li je neko meso dobijeno od životinja hranjenih GMO hranom. Pozvaćemo pet stručnjaka koji su ranije radili u Upravi, kao i petoro ljudi iz same Uprave i nećemo se zadovoljiti time da zbog izvoza u Rusiju bude kažnjen jedan inspektor i jedan proizvođač. Posao Uprave je da proizvođače natera da se usklade sa pravilima. Rusi su još u martu napravili izveštaj o reeksportu, ali Uprava za veterinu dva meseca nije reagovala pa je u junu došla zabrana izvoza. Sada su naši proizvođači oštećeni jer mogu da Rusiji prodaju samo polutke koje koštaju recimo dva evra po kilogramu, a ne i proizvode više prerade koji koštaju i po četiri, pet evra – kaže Rističević.

Govoreći o slučaju Mekdonaldsa, profesorka genetike na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Gordana Šurlan Momirović objašnjava za Danas da piletina koju je ovaj gigant uvezao iz Mađarske, a koja je hranjena genetski modifikovanom sojom, nije genetski modifikovana, odnosno da je u pitanju „normalno“ meso, bezbedno za upotrebu.

– Genetski modifikovano pile je pile kojem je neki gen promenjen, a ne pile koje jede GM hranu. Čak i da je pile modifikovano, opet ne bi bilo opasno. Piletina se inače hrani sojinom sačmom, odnosno proteinskim delom soje, koja se koristi u koncentratu – kaže profesorka Šurlan. Po njenom mišljenju, iako je u Srbiji zabranjena prodaja genetski modifikovanih organizama, prodaja ovakve piletine nije zabranjena, jer samo pile nije genetski modifikovano.

Njen kolega sa Poljoprivrednog fakulteta, agroekonomista Miladin Ševarlić, sa tim se ne slaže jer je „zakonom zabranjena prodaja proizvoda dobijenih od genetički modifikovanih organizama“.

– Ta piletina je proizvedena od GMO sirovina. Kako ja tumačim zakon, to je zabranjeno, ali konačno tumačenje treba tražiti od Skupštine Srbije, koja je donela taj zakon – smatra Ševarlić.

On se ne slaže ni sa mišljenjem Šurlanove da je genetski modifikovana hrana bezbedna za upotrebu, potkrepljujući svoj stav time da do sada nigde na svetu nije urađeno nijedno istraživanje koje bi u dugom vremenskom periodu pratilo da liči postoje posledice zbog upotrebe mesa dobijenog genetski modifikovanom ishranom.

Šurlan međutim tvrdi da modifikovani geni ne mogu da pređu sa hrane na životinju, ali takođe veruje da ljudi koji se plaše GMO hrane „treba da budu obavešteni o tome šta jedu“.

– Treba znati i da Mekdonalds nije jedini koji prodaje ovakvo meso. U Srbiju i drugi uvoze i piletinu i svinjetinu i junetinu, dobijenu od životinja koje su verovatno hranjene genetički modifikovanom sojinom sačmom. Drugo, svi uvoze i samu sojinu sačmu i niko ne pita da li je modifikovana ili nije. To jeste zabranjeno, ali to niko na carini ne kontroliše. Ja smatram da zakon mora da se poštuje, ali ne zato što je ta sačma štetna, jer nije, već zato što je to zakon – kaže Šurlan.

Po njenim rečima, u Srbiju se ne uvozi niti se ovde proizvodi genetski modifikovano povrće i voće, već se tajno uvoze kukuruz i soja za stočnu hranu.

– Inspektori to redovno kažnjavaju. Genetski modifikovane biljke su otporne na herbicide pa se njihovi zasadi lako prepoznaju po tome što na oranici nema ni malo korova – objašnjava Šurlan.

Komentarišući odluku Mekdonaldsa da u Srbiju uvozi piletinu iz Mađarske, Ševarlić kaže da sumnja da je meso došlo iz te zemlje i pita se zašto se ova kompanija u Srbiji ne ponaša isto kao u Nemačkoj.

– Ustavom Mađarske je zabranjena i prodaja zemlje i GMO, tako da je verovatnije da su papiri samo prošetali preko nekog mađarskog agrobiznismena. Istina je da Mekdonalds ne može da po jednako konkurentnim cenama kupuje piletinu u Srbiji kao tamo, ali onda mora da kupcima kaže da im prodaje dopingovano meso ili da im ponudi piletinu sa naših farmi. Mekdonalds u Nemačkoj ima ugovore sa 100.000 farmera, koji ih snabdevaju hranom koja nije dobijena putem genetski modifikovanih organizama, pa zašto to isto ne bi uradili i ovde. Ovako, roditelji treba da se zapitaju da li će svoju decu voditi u Mekdonalds da jedu takvo meso – kaže Ševarlić.

Skandal ministarstava poljoprivrede i trgovine

Govoreći o problemu sa izvozom mesa u Rusiju, Ševarlić kaže da je propuste trebalo da utvrdi Veterinarska inspekcija, ali da treba proveriti da li je posle inspekcijske provere neko promenio sadržaj kontigenta.

– Ako je stvarno u pitanju reeksport, onda je to skandal i ministarstva poljoprivrede i trgovine bi o tome morali da obaveste javnost i da diskredituju tog proizvođača. Rusija je za Srbiju izuzetno značajno tržište, čije potrebe naša poljoprivreda nije mogla da zadovolji ni u najboljim danima, a ne sada. Drugo, treba znati da će veliki poljoprivredni proizvođači – Poljska, Holandija, Danska i Nemačka vrlo brzo uticati da se u EU eliminišu svi razlozi koji su doveli do zabrane izvoza evropskog mesa u Rusiju, a onda je pitanje kako će srpski proizvođači ostati konkurentni. Farme u EU dobijaju mnogo veće subvencije i imaju daleko bolje uslove finansiranja stočarske proizvodnje, za koju je u slučaju uzgoja svinja potrebno šest do osam meseci, a kod junetine 12 meseci. Zato je za naše proizvođače poenta u kvalitetu, a ne kvantitetu. Mi treba da se koncentrišemo na proizvodnju mesa koje je gajeno na domaćim farmama i kvalitetno hranjeno, a ne genetski modifikovanim kukuruzom i sojom – smatra Ševarlić.

Monsanto čeka promenu zakona

Tokom nedavnih poplava, najveći svetski proizvođač genetski modifikovanog semena, američki Monsanto, poklonio je poljoprivrednicima u pogođenim područjima seme kukuruza vredno 375.000 dolara. U ovoj kompaniji su tada naglasili da je u pitanju „normalno“ seme, a ne GMO, ali je deo javnosti ostao uznemiren ovom vešću. „Pored GMO semena, Monsanto je i veliki proizvođač konvencionalnih sorti semena, što ni ja nisam znala dok mi to nije rekao jedan moj student koji sada tamo radi. Međutim, Monsanto bi platio veliku kaznu ako bi se pokazalo da je donirao GMO seme umesto konvencionalnog. Ta kompanija, inače, ima svoje predstavnike u Vojvodini i čeka na promenu zakona“, kaže Šurlan.