Godišnje se iz zemlje iznesu četiri milijarde evra

Po visini nelegalno iznetih sredstava ispred Srbije nalaze se zemlje poput Iraka, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Rusije, Nigerije ili Meksika, dok su daleko bolje rangirane Hrvatska (39), Mađarska (42), Crna Gora (50), Bosna (57) i Makedonija (76). Slovenije nema na listi.

U svojoj analizi povodom ovog izveštaja objavljenoj na portalu makroekonomija.org, ekonomista Dragovan Milićević navodi da je za 10 godina, koliko je GFI pratio novčana kretanja, iz Srbije izneto preko 51 milijarde dolara, ali da „GFI u svojim izveštajima prati samo tokove novca preko bankovnih računa, a ne vrši procenu koliko je para iz neke zemlje izneto u gotovini, tako da je ukupna suma iznetih sredstava daleko viša“.

Milićević navodi da se ne radi samo o novcu zarađenom klasičnim kriminalom, već i kroz korupciju i utaju poreza. On objašnjava da su podaci dobijeni obračunavanjem manje fakturisanog od stvarnog izvoza, ali i skupljeg uvoza preko „naduvanih faktura“.

„Drugim rečima, GER proračuni su zasnovani na zbiru razlike između jedne zemlje izvoza i svetskog uvoza te zemlje, kao i zemlje uvoza i svetskog izvoza u tu zemlju. To je „miror analiza“ spoljnotrgovinskih tokova analiziranih zemlja“, navodi Milićević. Drugi primenjeni metod je, kako se dodaje u analizi, „vrući novac“, „više konzervativna mera nelegalnih finansijskih tokova (fondovi koji su ilegalno zarađeni) i prebačeni na račune van zemlje“.

Milićević podseća i na analizu ekonomiste Miroslava Zdravkovića prema kojoj nelegalni trgovinski tokovi iznose preko četiri milijarde evra godišnje, odnosno za toliko postoje neslaganja srpskog uvoza i izvoza i svetskog izvoza i uvoza robe u i iz Srbije.

„Potrebno je i prosečno godišnje nelegalno iznošenje novca staviti u odnos sa bruto društvenim proizvodom po PPP vrednosti. Srbija je u vrhu zemalja jer se preko pet odsto BDP-a odlije u inostranstvo kroz nelegalne finansijske tokove. Srbija je zemlja u kojoj je prosek odliva novca kroz pomenute transakcije preko pet milijardi dolara godišnje. Ne treba posebno isticati da je to polovina godišnjeg budžeta, da je gotovo stoprocentno godišnje eksterno zaduživanje i slično“, navodi Milićević.

Kao razloge za takvo stanje, on u svojoj analizi između ostalog navodi finansijsku nedisciplinu, nespremnost za detaljnije kontrolisanje novčanih tokova, prećutno odobravanje poreske evazije i „što je još bitnije, enormni rast vrednosti uvoza svih vrsta roba i usluga“ tako što preduzeće u inostranstvu, koje se javlja kao dobavljač šalje višestruko uvećane fakture preduzeću u Srbiji, pri čemu oba imaju istog vlasnika.