INA traži imovinu Beopetrola

Ovaj slučaj podelio je i stručnu javnost u Srbiji i dok jedni tvrde da je proces odvajanja delova INE u Srbiji započeo još u SFRJ pa da stoga ta kompanija nema pravo na povraćaj imovine, drugi misle da ona ima puno pravo na to.

– Odvajanje pumpi INE od matične kompanije počelo je još u vreme bivše Jugoslavije. Međutim to je bilo vreme tranzicije iz socijalističkog u tržišno društvo tako da tadašnji pravni akti nisu podržavali sve što se dešavalo u praksi. Mislim da ovakve sporove ne treba rešavati sudskim putem. Naime, ti procesi neće biti brzi i efikasni i postoji velika mogućnost upliva politike u sudski slučaj. Praksa pokazuje da se u takvim slučajevima uglavnom ide na to da se zaštite interesi države – kaže za Danas Branislav Marić, partner u regionalnoj advokatskoj kancelariji Kinstelar.

Prema njegovim rečima, pravi način za rešavanje ovog spora su politički dogovori između dve države. Problem treba rešiti u međusobnim sporazumima, smatra Marić, jer i Srbija ima imovinu u Hrvatskoj koju potražuje pa bi sve te slučajeve trebalo povezati. „Znamo da su počeli pregovori o podeli diplomatskih predstavništva. Svedoci smo da taj proces ide sporo ali na taj način treba rešavati i spor nastao izdvajanjem beniznskih pumpi u Srbiji iz sastava INE“, navodi naš sagovornik.

Analitičar Branko Pavlović, međutim, naglašava da je pravno gledano slučaj jasan i da je INA apsolutno u pravu.

– Potpisan je Sporazum o sukcesiji koji predviđa da svi delovi koji su se odvajali od matičnih kompanija početkom 90-tih treba da budu vraćeni onima kojima su pripadali do 31.decembra1990. Tako da ja kao pravnik nemam nikakvu dilemu da INA ima pravo na povraćaj imovine ili novčanu nadoknadu. Sa druge strane, spor po ovom pitanju će se po svemu sudeći rešavati na sasvim drugačiji način. Naime, pretpostavljam da će ruski Lukoil koji je vlasnik Beopetrola od mađarskog MOL-a otkupiti upravljački deo akcija INE čiji su vlasnici Mađari. U slučaju da Rusi kupe kontrolni paket akcija MOL-a problem bi se rešio „unutar kuće“ – ističe naš sagovornik.

U sporu koji je prekinut 2002. godine pred Trgovinskim sudom u Beogradu, INA je zatražila utvrđivanje prava vlasništva nad 167 benzinskih pumpi, 11 skladišta i još 11 drugih objekata, kao i 93 miliona dolara naknade štete sa kamatom. Taj spor je prekinut posle dva održana ročišta sa obrazloženjem da se čeka bilateralan sporazum Srbije i Hrvatske o pitanjima imovine koja je ostala na teritoriji druge države, koji još nije zaključen. Inače, u ugovoru koji je Lukoil potpisao prilikom kupovine Beopetrola postoji klauzula da je za sve sporove odgovorna srpska strana. To faktički znači da bi u slučaju da sud pozitivno odlučio o zahtevu INE o isplati štete od 91 milion dolara kao naknade za izgubljenu dobit, hrvatskoj kompaniji novac bi bila dužna da isplati srpska država. Suđenje se nastavlja 17. septembra.

Osporena nadležnost i pravni interes

Na suđenju, advokat Agencije za privatizaciju Zoran Obradović je, pobijajući optužbe naveo da INA mora u tužbenom zahtevu da precizira koje odredbe smatra ništavim, dok je advokat Akcijskog fonda Sava Anđelković, predložio, između ostalog, sudu da se proglasi nenadležnim u ovom sporu, jer je privatizacija Beopetrola obavljena po Zakonu o upravnom postupku, pa o tom predmetu treba da odlučuje samo Vrhovni sud Srbije. Zastupnik Lukoila Mateja Vojinović istakao je prigovor nepostojanja pravnog interesa. Sa druge strane predstavnik kompanije INA je zatražio da mu tuženi dostave original ugovora i 10 pratećih aneksa kojima je pobrojana nepokretna imovina te kompanije u Srbiji.