IPARD – što pre

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Da bi bilo koja zemlja mogla da koristi ova sredstva, mora da ispuni dva osnovna uslova – politički i tehnički. Politički podrazumeva da mora biti tzv. „kandidat za članstvo“ u EU a drugi, tehnički, da mora biti osposobljena da upravlja ovim sredstvima na način koji predviđa Brisel i koji je primenjen u svim članicama i kandidatima za EU. Srbija je postala kandidat za EU u martu 2012. godine i time ispunila politički uslov, ali još uvek nije ispunila tehnički deo kriterijuma ili, kako se to često kaže, nije se akreditovala za korišćenje ovih sredstava. Razloga je više, ali je najočigledniji nedostatak i neadekvatna tehnička osposobljenost ljudstva koje bi se bavilo upravljanjem ovim sredstvima u Srbiji.

Od izuzetnog je značaja da svima koji se u zemlji bave poljoprivredom, ova sredstva budu na raspolaganju što je pre moguće. Više je razloga za to, a pomenuću samo hroničan nedostatak budžetskih sredstava za podsticanje razvoja poljoprivrede, simbolična sredstva namenjena investiranju u poljoprivredu u ovom sve manjem agrarnom budžetu, izrazitu potrebu za povećanjem konkurentnosti domaće poljoprivrede u susret otvorenoj tržišnoj utakmici.

Prema programskom okviru 2014-2020. sredstva koja je EU opredelila za Srbiju za IPARD ukupno iznose 175 miliona evra ili 25 miliona evra godišnje. Bitno je napomenuti prvo da su ovo bespovratna sredstva, a drugo, da ona mobilišu dvostruko više investicija, jer najčešće 50 odsto ukupne investicije dolazi od strane korisnika (poljoprivrednika ili pravnog lica angažovanog u poljoprivredi). To znači da nakon akreditacije, Srbija može da investira 50 miliona evra u poljoprivredu godišnje ili ukupno 350 miliona evra u periodu 2014-2020. Ovo je, svakako, veoma značajna cifra za poljoprivredu zemlje i apsolutni prioritet je da se ona što je moguće pre učine dostupnim potencijalnim korisnicima.

Takođe, veoma je bitna činjenica da ova sredstva po pravilu jesu u velikoj meri fokusirana na specifičnu grupu budućih korisnika – poljoprivrednika, koji su već dovoljno veliki da, uslovno rečeno, prerastaju nacionalni agrarni budžet (da su im domaće subvencije nedovoljne da pokrenu konkurentnost) a koji su, sa druge strane, još uvek nedovoljno veliki za komercijalne bankarske kredite. Upravo ova grupa poljoprivrednika ima veliku šansu da iz IPARD sredstava izvuče maksimum i unapredi sopstvenu konkurentnost do nivoa neophodnog za uspešno tržišno poslovanje.

* Autor je internacionalni konsultant Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i koordinator FAO-EBRD projekata u Srbiji