Proteklih dana se razvila burna polemika u vezi sa odlukom većinskog vlasnika Aerodroma „Nikola Tesla“ (čitaj države) da se dividenda iz dobiti ostvarene u protekloj poslovnoj godini isplati akcionarima koji su to bili 31. decembra prošle godine tj. jedino državi. Premda je diskusija išla veoma široko, od polja prava pa sve do dobre poslovne prakse, ovde je reč isključivo o nemaru i bahatosti većinskog vlasnika koji su više puta viđeni na domaćem tržištu.
Nekada su vinovnici domaći kapitalisti, katkad i „renomirane“ internacionalne kompanije, ali svakako najviše boli kada se u ulozi onog koji izvrdava zakon pojavljuje država koja ima i funkciju njihovog donošenja i staranja o valjanoj primeni.
Dakle, nije sporno što su predstavnici države odredili 31. decembar 2010. godine kao dan dividende s obzirom da u praksi ima slučajeva da akcionarsko društvo usvoji taj datum. Loše je i krajnje devastirajuće po domaće tržište kapitala što ova kompanija to nije unapred obznanila investicionoj javnosti pa bi svi potencijalni investitori kupovali akcije Aerodroma sa spoznajom da ne računaju na ovogodišnju dividendu (tada bi svakako plaćali i nižu cenu). Ovo naročito uzimajući u obzir činjenicu da se Aerodrom nalazi na najkvalitetnijem segmentu Beogradske berze (A listing) gde je dobrovoljno stupio i potpisao ugovor kojim se obavezuje da sve bitne događaje koji bi mogli uticati na cenu akcije blagovremeno dostavlja investicionoj javnosti.
Loše je i što internim aktom Aerodroma nije preciziran tačan datum kada je dan dividende već je ostavljeno ogromno diskreciono pravo upravnom odboru da to odluči, pa bi sledeće godine, znajući našu državu, mogli biti svedoci banalne gluposti da ponovo dan dividende bude 31. decembar 2010. godine kada je jedino ona bila u posedu akcija.
Teza da se dobit odnosi na godinu kada je jedino država bila vlasnik pa samim tim njoj i pripada, govori verovatno najviše o kvazistručnjacima koji je propagiraju. Kupovinom akcija neke kompanije kupujete delić vlasništva u koje spadaju i obaveze te kompanije nastale od vajkada, i kamion kupljen pre pet godina, i poslovna zgrada sazidana pre nekoliko decenija… Ali i dobit ostvarena u prošloj godini pod uslovom da nije već podeljena odnosno da je prošao dan dividende unapred objavljen investicionoj javnosti.
U praksi, dan dividende je najčešće sam dan skupštine kada se i usvajaju finansijski izveštaji i donosi odluka o raspodeli dobiti. Stoga, na efikasnim tržištima akcije preduzeća koje daju dobru dividendu nakon ovog dana obično izgube na vrednosti s obzirom da svi investitori od tog momenta vrednuju ove akcije bez dividende koja je raspodeljena (ex-dividend dan – dan posle dividende).
Dakle, sve je prosto kao mahunasto povrće iz leskovačkog kraja. Ono što je kompleksno i teško jeste napraviti investicioni ambijent u kojem će se postaviti jasna pravila, koja će se strogo poštovati, a država biti prva koja će ih se pridržavati.
U slučaju da se to ne uradi, jedino što preostaje jeste da se plaćaju radna mesta stranim investitorima, da im se poklanja zemljište, ili, pak, kapital ne bi li se prihvatili rizika koji postoji na ovom tržištu. Verovatno mnogo teži i skuplji put za podizanje ekonomije, ali ne i za prikupljanje glasova u predizbornoj kampanji.
Autor je broker Sinteza Invest Group
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
