Jasno definisane nadležnosti inspekcija

Učestale su kontrola uvek istih privrednih subjekata, i to onih koji svoje obaveze izvršavaju redovno, dok oni koji rade nelegalno ostaju mimo dometa inspekcija. Da bi se odgovorilo na te probleme, Nacrtom je predviđeno uspostavljanje sistema planiranja na bazi procene rizika. Ono što je posebno važno, često preklapanje nadležnosti rešeno je kroz koordinaciju – rečeno je na jučerašnjem skupu o uređenju rada inspekcijskih službi, održanom u Danas konferens centru.

– Ovaj zakon treba da odredi na koji način će nekoliko inspekcija izvršiti kontrolu, primera radi, jednog restorana. Utvrdiće u kojoj je zoni rizika, i da li će ga inspektori proveravati jednom u tri meseca ili jednom godišnje – kazala je Vidosava Džagić, državna sekretarka Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Takođe, da bi se obezbedilo sprečavanje samovolje inspektora, njihovog postupanja po ličnom nahođenju ili sukob interesa, uspostavljena je dublja provere. Kroz kontrolne liste koje će biti javno dostupne, privrednici će moći da se upoznali sa tim šta će biti predmet same kontrole.

– Ukoliko komunalni policajac ili neki inspektor ustanovi da se radi o kršenju propisa koji nije u njegovoj nadležnosti, on je dužan da postupi a ne da se proglasi nenadležnim. On može da konstatuje zatečeno stanje, napravi zapisnik i obavesti nadležnu inspekciju. Ovaj zakon obuhvata i ono što je vrlo često isticano, smanjenje sive ekonomije i korupcije. Zakon uspostavlja nadležnost nad kontrolom obavljanje neregistrovane delatnosti, i sistem kažnjavanja koji je usaglašen sa Zakonom o prekršajima. Kaznena politika treba da bude takva da se nikome ne isplati takva vrsta posla, jer naša želja nije bila da se kaznama puni budžet nego da se tržište očisti od onih koji su nelojalna konkurencija – zaključila je Džagićeva.

Zoran Pašalić, predsednik Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu istakao je značaj dva instituta koji su novi u primeni.

– Prekršajni nalog daje mogućnost inspektoru da na licu mesta izrekne kaznu za određene grupe prekršaja. Time se postiže izvesnost kažnjavanja. Drugi važan institut je sporazum o priznavanju prekršaja, koji daje mogućnost dogovora o visini kazne. Izdaje se neka vrsta opomene, ali će ona biti evidentirana, pa ako se to lice ne osvrće na tu opomenu, neće dobiti mogućnost sporazuma – rekao je Pašalić.

Biljana Čukić, šefica Odseka za normativno-pravne poslove Komunalne policije grada Beograda, naglasila je da jedinice lokalne samouprave treba da dobiju veće nadležnosti u oblasti inspekcijskog nadzora, jer bi tako mogle mnogo lakše i celishodnije da rešavaju niz problema koji je na njihovom terenu.

– Komunalna policija nema jedno bitno ovlašćenje koje imaju sve inspekcijske službe, a to je pravo sprovođenja upravnog postupka. Dosta smo postigli u delu odluke o komunalnom redu, u sklopu toga je i nelegalna prodaja, ali je i problem da čim se sklonimo sa jednog terena, prodavci se vraćaju. Čak smo na pojedinim delovima grada postavljali stalna dežurstva. Često u toku kontrole naiđemo na nepravilnosti koje su iz nadležnosti pojedinih inspekcija. U tim situacijama prosleđujemo dokumentaciju tim inspekcijama, međutim, često ne dobijemo odgovore od nadležnih inspekcija – kazala je Čukićeva i dodala da je komunalna policija ovlašćena da podnose zahtev sudiji za prekršaje i izda prekršajni nalog, kojih je do sada bilo 4.500.

Jelena Bojović, direktorka tima za regulatornu reformu NALED-a pohvalila je transparentnost u izradi Nacrta zakona, ali i iznela zabrinutost za njegovo sprovođenje.

– Mislim da Nacrt treba doraditi u segmentu koji se odnosi na koordinaciju, jer se privreda zalaže za uspostavljanje Sekretarijata, tela koje će mnogo čvršće nadzirati sprovođenje zakona. Primena propisa je izazov i za privrednike i za same inspekcije. Broj pokrenutih prekršajnih prijava je često način na koji se inspektori hvale, ali od takvog načina razmišljanja pod hitno moramo da odustanemo, jer to nije način da se uspostavi red i kontrola. Ono čemu se težilo ovim zakonom je suprotno, da se uspostavi bolja kontrola nad sprovođenjem tako što će se uraditi dobra procena rizika, i da se na osnovu toga ko su subjekti koji se ponašaju rizično u svom poslovanju, kod njih češće sprovodi kontrola.