Vlada Srbije i privrednici već nedeljama prebacuju jedni na druge krivicu zbog hronične nelikvidnosti u kojoj se nalazi čitava ekonomija. Da li privreda duguje više državi ili država privredi, pitanje je čiji odgovor gotovo isključivo zavisi od toga koga pitate. Kada je pre par nedelja ministar ekonomije Nebojša Ćirić i definitivno najavio usvajanje uredbe u septembru kojom će se javnom sektoru ograničiti rok za izmirivanje obaveza prema privatnicima na 60 dana, kao jedan od koraka naveo je i ustanovljavanje sume koju država zapravo duguje.
Naime, to je brojka koju zbog „složenosti“ država uopšte nema. Privrednici tu brojku imaju i ona, prema njima, iznosi milijardu evra. Međutim, privatni sektor nema drugu brojku – koliko oni duguju državi.
Sada je iz Vlade stigao barem delimičan odgovor. Prema zvaničnim podacima koje je Danas dobio iz Ministarstva finansija, zaključno sa krajem jula, deset najvećih javnih preduzeća duguje ukupno 51,1 milijardu dinara ili oko pola milijarde evra. Istovremeno, međutim, ta preduzeća potražuju čak 178,7 milijardi dinara, ili oko 1,7 milijardi evra.
Posmatrano po kategorijama poverilaca, firme u vlasništvu države najviše duguju upravo svom vlasniku, odnosno državi – čak 31,4 milijarde ili 61,4 odsto. Na drugom mestu nalaze se privatne firme kojima javna preduzeća još nisu vratila 15,4 milijarde dinara, što čini 30,2 odsto njihovih ukupnih dugova. Preostalih 8,4 odsto dugova potražuju preduzeća sa većinskim državnim vlasništvom i, u zanemarljivom iznosu, građani.
S druge strane, najveći dužnici javnim preduzećima su privatne firme, koje još nisu izmirile 78,5 milijardi dinara duga, što čini 44 odsto ukupnih potraživanja javnih preduzeća. Na drugom mestu su preduzeća sa većinskim državnim vlasništvom koja duguju 48,7 milijardi. Tik za njima su građani, koji javnim preduzećima treba da daju 44,9 milijardi, dok sama država duguje tek 6,5 milijardi dinara.
Kada se ove brojke razbiju vidi se da javna preduzeća potražuju preko tri puta više nego što duguju. Država je jedina koja duguje manje javnim preduzećima nego što potražuje od njih i to čak pet puta manje. Kod privatnih firmi slučaj je potpuno suprotan, pošto su njihova dugovanja za pet puta veća od sume koju potražuju od javnih preduzeća.
Najveći poverioci među javnim preduzećima su Elektroprivreda Srbije sa čak 99,67 milijardi dinara i Srbijagas sa 70,8 milijardi, što dovoljno govori o tome koliko ove firme posluju po tržišnom principu, a koliko su primorane da zarad čuvanja socijalnog mira svoje usluge pružaju čak i onima koji ih nikad ne plaćaju. U slučaju EPS-a najveći dužnici su građani sa 43,16 milijardi dinara, zatim ostale državne firme sa dugom od 38,8 milijardi i privatne firme sa 12,5 milijardi. Čak ni sama država ne plaća EPS-u, zbog čega je akumulirala dug od 5,12 milijardi.
Najzaduženije javno preduzeće su prema očekivanjima Železnice Srbije sa dugom od 32,9 milijardi dinara od čega se gotovo sve, odnosno 28,7 milijardi odnosi na potraživanja države. Kao što je poznato u pitanju su subvencije i krediti Železnici koje država redovno daje ovom preduzeću, ali koje ono nikada ne vraća. Iako je ranije oko ovog pitanja izbila afera u javnosti, kada se saznalo da država ni ne pokušava da naplati potraživanja od ovog preduzeća, a da istovremeno u Železnici nema vidljivih pomaka, ako se ne računaju finansijske mahinacije zbog kojih je bivši direktor Milanko Šarančić danas u zatvoru, nema nikakvih naznaka da bi ovakvo stanje uskoro moglo da se promeni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
