Kašnjenje čartera ničiji problem

U turističkim agencijama tvrde da oni ne mogu da znaju da li će čarter letovi biti odloženi i koliko će i kada kasniti i da zbog toga ni u ugovorima koje sklapaju sa klijentima to ne može da bude precizirano. Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije Rade Stanković kaže za Danas da je dosta bilo priče oko toga, ali da ništa ne može konkretnije da se uradi.

– Čarteri lete uglavnom noću i to ne može da se poredi sa redovnim linijama. To da li će da kasne ne može da se zna unapred i zbog toga je nemoguće da to postoji u ugovoru – napominje Stanković. On kaže da je žalbi, iako problema ima, jako malo i da je u Jutu od početka godine stiglo svega pet pritužbi na rad agencija. To se meri promilima, naglašava on, za razliku od evropskog proseka koji je i do nekoliko procenata.

Problem sa kašnjenjem čarter letova nije najveći, tvrde i u turističkoj inspekciji.

– Svega osam odsto od ukupnog broja primedbi koje su tokom ove godine stigle na adresu turističke inspekcije odnosilo se na kašnjenje čarter letova. Primili smo svega 16 prijava na čarter letove – kaže načelnica beogradskog odeljenja turističke inspekcije Brankica Bajat. Avio-prevoznici su, ističe ona, oslobođeni od odgovornosti u slučaju opravdanog kašnjenja poletanja aviona, zbog prirodnih nepogoda, štrajkova, tehničko-proceduralnih razloga i neispravnosti aviona.

– Uostalom, međunarodni avio saobraćaj uređen je tako da avio kompanije obavljaju čarter letove po posebnim uslovima, prvenstvo imaju redovne linije i poletanje čartera nije fiksirano, odnosno obavlja se po dobijaju dozvole za poletanje. Zbog toga su i cene čarter avio prevoza značajno niže u odnosu na redovne letove – napominje naša sagovornica.

Da se neprijatnosti ne bi dešavale, postoje opšti uslovi putovanja koje agencije moraju da poštuju i zbog toga svaka, napominje Bajat, gotovo po pravilu, navodi bar okvirno vreme poletanja, odnosno sletanja aviona – „u kasnim večernjim“ ili „ranim jutarnjim“ časovima.

Bajat ističe da se najveći broj prijava nezadovoljnih građana odnosi na slučajeve neizvršenja ili nepotpunog izvršenja usluga obuhvaćenih programom putovanja : da je nivo komfora manji nego ugovoreni, da nije uplaćen smeštaj, ili da su smeštajni objekti udaljeni od plaže više nego što je navedeno u programu.

– Za sedam meseci ove godine primili smo 193 prijave građana na rad turističkih agencija, od toga 91 prijava je bila opravdana. U 56 slučajeva postignut je dogovor između agencije i putnika i turističke agencije su putnicima vratile više od 1,5 miliona dinara – ističe Bajat.

Sedam prijava protiv agencije Way out

Protiv agencije Way out (pre dva dana pisali smo o slučaju grupe putnika koji su letovali u Hurgadi krajem jula i kojima je „ukradeno“ dva noćenja) ove godine podneto je sedam prijava, kažu u turističkoj inspekciji. „Tri su se odnosile na vreme poletanja čartera, jedna na vreme poletanja čartera i promenu ugovorenog hotela, dve na promenu ugovorenog hotela i jedna jer je agencija otkazala putovanje zbog nedovoljnog broja putnika. U poslednjem slučaju agencija je imala pravo na otkaz u skladu sa Opštim uslovima putovanja,“ ističe Brankica Bajat.

Na šta se najviše žale putnici

1. Smeštaj ne sadrži sve što je navedeno – klimu, mini bar, terasu

2. Promena smeštaja – putnici se prebacuju u druge objekte

3. Nije sve u funkciji – ne radi bazen, zatvorena dečja igrališta, sportski tereni

4. Usluge prevoza – kvar autobusa, ili autobus bez klime

5. Lokacija – velika udaljenost od plaže ili centra grada