Ko će biti kažnjen što pijemo sokove bez voća?

Istraživanje Nacionalne asocijacije potrošača Srbije, koje je pokazalo da u uzorcima sokova tri kompanije – Duge fruit, Takova iz Gornjeg Milanovca i Vino Župa iz Aleksandrovca, nema dovoljno voća uzburkalo je javnost, ali i izazvalo oprečne reakcije. Dok jedni pozdravljaju ovo „otkriće“, drugi se pitaju gde su potrošačke organizacije bile kada se pojavilo mleko sa aflatoksinom, a treći pozivaju nadležne da kazne one koji se ovako odnose prema građanima.

Kompanija iz Aleksandrovca reagovala je tako što je „sporne serije povukla sa tržišta“, dok se kompanija Delez, za čiju je robnu marku „365“ sokove proizvodila kruševačka firma Duga fruit, oglasila saopštenjem u kojem, između ostalog, piše da su „odlučili da iz prodaje povuku voćne sokove pod ovom markom“, kao i da će raskinuti ugovor sa dobavljačem. Ali šta dalje? Ista priča, odnosno afera sa „zaslađenom vodom“ desila se i pre četiri godine. Tada su sporni bili uzorci nekoliko proizvođača, među njima, i La Vita sokovi (i sada sporni), ali i oni koje proizvodi Takovo, Nektar, Primavera, Verde.

Objavljivanje istraživanja o neispravnosti proizvoda samo je prvi korak, drugi, do kog najčešće i ne dođe, jeste da se oni koji se poigravaju sa potrošačima – kazne. Tu na scenu stupaju inspekcije i sudovi, jer organizacije potrošača nemaju ingerencije da učine ništa više od toga da upute zahteve i molbe nadležnima, a građane pozovu na bojkot. S druge strane, inspekcije mogu da poslušaju molbu udruženja potrošača, ali ona za njih nikako nije obavezujuća. To je između ostalog nešto što su udruženja potrošača tražila da se nađe u Zakonu o zaštiti potrošača, ali što se nije desilo.

Goran Papović iz NOPS-a kaže za Danas su oni pozvali na bojkot građane, ali i uputili zahtev poljoprivrednoj inspekciji da reaguje na njihovo istraživanje i kazni proizvođače.

– Dobili smo od poljoprivredne inspekcije čvrsto obećanje da će od nedelje krenuti u kontrolu i da će postupiti prema proizvođačima onako kako treba, na osnovu onoga što budu utvrdili – ističe Papović. U ovom slučaju tržišna inspekcija je, kako kaže, nadležna samo u domenu oglašavanja i reklamiranja takvih proizvoda, što znači da ona može proizvođače da kazni u tom segmentu.

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kažu za naš list da inspekcija nadzire proizvođače prema „unapred utvrđenom godišnjem planu“, kao i da će se u ovom konkretnom slučaju uzorci voćnih sokova i nektara laboratorijski ispitivati u ponedeljak, dok će se prvi rezultati znati već do kraja sledeće nedelje. „Ukoliko bude zahtevana superanaliza, rezultati će biti poznati kasnije. Nakon što dobijemo rezultate referentnih laboratorija javnost će biti informisana da li su potrošači dovedeni u zabludu zbog nepropisnih deklaracija. Ukoliko se utvrde nepravilnosti, proizvođači će snositi zakonom predviđene sankcije“, navode u ovom Ministarstvu.

Oni napominju da treba voditi računa i praviti razliku između bezbednosti i kvaliteta proizvoda, i da su svi voćni sokovi domaćih proizvođača na našem tržištu bezbedni za upotrebu. Poljoprivredna inspekcija je u poslednjih godinu dana, kako tvrde, obavila 188 kontrola u proizvodnji i prometu voćnih sokova i tom prilikom uzeto je 28 uzoraka. „Od tog broja, pet uzoraka nije odgovaralo propisima po osnovu deklarisanja, protiv proizvođača podnete su upravne mere i vodi se prekršajni postupak“, ističu u Ministarstvu poljoprivrede.

Sporni sokovi

Prema istraživanju NOPS-a robne marke „La Vita“ i „La Viva“ kompanije Vino Župa godinama isporučuju sokove sa manjim voćnim sadržajem, dok je za svih pet ispitanih proizvoda firme Duga fruit, po trgovačkim robnim markama „Baš baš„ i „365“, utvrđeno da sadrže manje voća. Ovi sokovi sadrže, kako navode u NOPS, manje od 50 odsto voćnog sadržaja u litarskom soku od jabuke i narandže. I sokovi proizvođača Vino Župa iz Aleksandrovca ne sadrže istaknutu količinu voća, a 52 odsto voćnog soka, koliko je navedeno, nema ni dvolitarsko pakovanje soka La vita klasik od jabuke. U neispravne spadaju i sokovi kompanije Takovo iz Gornjeg Milanovca, čija litarska kajsija ima manje od navedenih 40 odsto voća, a jabuka manje od 51 odsto.

Kazne do milion dinara

Ukoliko se utvrdi nepravilnost u odnosu na deklarisanje, na osnovu Zakona o bezbednosti hrane propisana je novčana kazna za prekršaj pravnog lica u iznosu od 150.000 do milion dinara. Takođe, propisana je i novčana kazna odgovorne osobe, i to u iznosu od 20.000 do 50.000 dinara za isti utvrđeni prekršaj.