Koje mere gase požar?

Jedino je potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić bio potpuno jasan u svom stavu da „zamrzavanje penzija ne dolazi u obzir, a još manje njihovo smanjenje“, jer bi se time „stvorio socijalni genocid, ljudi bi umirali od gladi, što niko odgovoran neće da uradi“. On je poručio Fiskalnom savetu da bi trebalo detaljnije da proceni kakve bi posledice izazvalo zamrzavanje penzija, dodavši da je MMF saglasan sa time da primanja najstarijih ne treba umanjivati i da je granica za penzionisanje pomerena koliko je bilo moguće. „Dugoročno pomeranje starosne granice za odlazak u penziju moguće je i poželjno, ali je to na dugom štapu“, naglasio je Krkobabić i ocenio da je novac koji nedostaje moguće naći i na drugi način, ali nije precizirao kako.

Poslanik Demokratske stranke Božidar Đelić tvrdi da nema razloga za paniku zbog stanja u ekonomiji i javnim finansijama, ali da ima za zabrinutost.

„Nova vlada moraće pre leta da predloži rebalans budžeta koji će uvažiti ono što je Fiskalni savet predložio“, rekao je Đelić, koji smatra da je Fiskalni savet dao odgovornu listu mera koje idu u dobrom pravcu. Đelić je upozorio da bi sa velikom dozom opreza trebalo sagledavati intervencije iz deviznih rezervi za odbranu dinara, na šta je u ovoj godini potrošeno više od milijarde evra, a samo u poslednjoj nedelji 160 miliona, te da bi nova vlada trebalo da donese niz mera štednje, kao što je ukidanje dnevnica, da na službena putovanja putuju delegacije sa najviše dva ili tri čoveka i da odsedaju u hotelima sa najviše tri zvezdice, da službena vozila koriste samo ministri i da se smanji broj državnih institucija.

Poslanica Srpske napredne stranke Jorgovanka Tabaković ocenila je da se ne može tražiti povećanje PDV-a dok se ne iscrpu sve rezerve za uštede u budžetskim rashodima. Ona je rekla da se budžetski novac rasipa kroz nenaplaćivanje poreza, sivu ekonomiju i preterano oporezivanje rada i dodala da je neoprostivo što nije donet novi zakon o javnim nabavkama, već je „najmanje 740 miliona evra godišnje odlazilo nezakonito i na taj način su se kupovali glasovi birača“.

Prema rečima Vladimira Gligorova iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, problem je u tome što je nivo rashoda jako veliki zbog izdataka koji su povećani pred izbore. Međutim, Gligorov smatra da za rešenje problema visokog deficita nije neophodno zamrzavati plate i penzije i povećavati PDV, već da je dovoljno da se ukinu subvencije i da se prepolove izdaci za nabavku roba i usluga, što bi budžetsku potrošnju izjednačilo sa poreskim prihodima koji su trenutno na nivou od oko 40 odsto BDP-a.

– Javna potrošnja će doći čak do 48 odsto BDP-a, prema proceni Fiskalnog saveta. To je dosta visoko, ali bi se moglo eliminisati ukidanjem svih subvencija, koje čine nešto manje od tri odsto BDP-a i značajnim smanjenjem nabavki roba i usluga, za koje se izdvaja oko sedam odsto BDP-a. Tada poresko prilagođavanje ne bi bilo ni potrebno jer bi se eliminisao čitav deficit – predlaže Gligorov, dodajući ipak da može da razume predloge Fiskalnog saveta kao vrstu prelaznog rešenja.

Konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija smatra da deo krivice za visinu javnog duga snosi i sam Fiskalni savet, koji u poslednja dva meseca nije upozoravao javnost na brzinu zaduživanja, samo kako ne bi uticao na izborni proces. Prema Bušatliji, Savet nije trebalo da se vodi takvim obzirima, već da isključivo vodi računa o poštovanju fiskalnih pravila i da o tome obaveštava građane.

– Što se predloženih mera tiče, one predstavljaju samo gašenje požara, što kažu i u samom Fiskalnom savetu. U pitanju su mere koje će dati rezultate isključivo kratkoročno u periodu od tri ili četiri meseca, jer svako povećanje PDV-a smanjuje potrošnju. To znači da će u prvom periodu budžet više da se puni zbog većeg poreza, ali će se to vratiti na staro, kako se tražnja bude smanjivala zbog viših cena. Zamrzavanje plata i penzija je takođe iznuđeno i njime se ne rešava problem održivosti penzionog sistema – kaže Bušatlija, ocenjujući da je sve što je predloženo samo minimum mera koje će morati da se preduzmu, što znači da ćemo „morati da ponovo pregovaramo o aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom, pošto smo prekršili sve na šta smo se obavezali“.

Bušatlija upozorava da je nivo javnog duga od 55 odsto BDP-a, koji se očekuje do kraja godine, „strašno visok“, pogotovo za ekonomiju koja pozajmljena sredstva nije usmeravala u investicije, već na tekuću potrošnju.

Prema ovom stručnjaku, trajno rešenje može biti samo reforma javne uprave i javnih finansija, te reforma u domenu raspolaganja gradskim građevinskim zemljištem, dok borba protiv sive ekonomije teško može mnogo da pomogne, pošto je i taj sektor uništen krizom.

– Prema analizi Svetske banke i MMF-a i u sivoj zoni je izgubljeno oko 250.000 radnih mesta. Kada građani gube posao, oni prestaju da kupuju i kod uličnih prodavaca, tako da su i oni pod pritiskom. Možete smanjiti poreze na zarade kako biste taj deo privrede preveli u legalne tokove ili pojačati inspekcije, ali ne treba očekivati da na taj način može da se popuni budžet – kaže Bušatlija.

Tabaković: Prvo kontrola potrošnje

Poslanica Jorgovanka Tabaković smatra da su potrebne mere štednje i racionalizacija u javnim finansijama, ali pre svega na strani troškova i kontrole javnih sredstava, na taj način što će se sva javna preduzeća i svi direktni i indirektni budžetski korisnici staviti pod kontrolu ministra finansija i Trezora. „Dok se to ne uradi, a mora odmah da uradi, niko nema pravo da izađe pred građane ni sa kakvim novim opterećenjem“, zaključila je ona i dodala da je tako nešto „neodgovorno i neozbiljno“.