Prihodi od oglašavanja u medijima tokom prošle godine zabeleželi su rast od 8,7 odsto u odnosu na 2009, tako da su troškovi ukupnog reklamiranja u Srbiji iznosili 175 miliona evra, pokazuju podaci agencije AGB Nilsen, u koje je Danas imao uvid. Najveći udeo u novcu od oglašavanja, od 56 odsto, imale su televizije, dok je udeo reklama na internetu povećan za više od dva puta, ali iznosi skromnih 3,6 odsto. Sagovornici Danasa ističu da ovi podaci ne predstavljaju znak skorog izlaska iz krize.
Sem interneta, raspodela „marketinškog kolača“ prema vrsti medija u 2010. uglavnom je ostala nepromenjena u odnosu na prethodnu godinu. Prema podacima AGB Nilsena, 23 odsto novca za reklame otišlo je za oglašavanje u štampi, na radio više od četiri odsto, dok spoljno oglašavanje, na bilbordima i drugim javnim mestima drži udeo od 12 odsto.
Prihodi od oglašavanja su, inače, od 2001. beležili konstantan porast, pa su tako ukupni troškovi reklamiranja u medijima 2008. iznosili 206 miliona evra. Međutim, srpski mediji doživeli su tokom 2009. pad prihoda od oglašavanja od čak 22 odsto što je bilo znatno više od pada na globalnom nivou od 7,2 odsto. Troškovi reklamiranja u Srbiji te godine iznosili su oko 161 milion evra, odnosno oko 0,5 odsto BDP-a, što je polovina „željene“ vrednosti od skoro jedan odsto BDP-a, kao što je slučaj u razvijenim evropskim zemljama. Što se tiče televizije, koja je u 2009. beležila pad prihoda od oglašavanja od 16 odsto, prošle godine je udeo reklamiranja na ovom mediju porastao za tri odsto.
Uprkos prošlogodišnjem porastu prihoda od oglašavanja, Saša Mirković, predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), ističe za Danas da se još beleži pad od 13 odsto u odnosu na 2008. Prema njegovim rečima, ovi podaci su „ohrabrujući u odnosu na prethodni strahoviti pad“, ali ih treba posmatrati sa rezervom.
– Ukoliko se takav trend nastavi i porast prihoda od oglašavanja bude konstantan, tek za nekoliko godina će se doći na nivo na kojem su mediji bili pre krize. To daje nadu da će mediji lakše prebroditi krizu, koja je ovih dana dublja nego ikad – navodi Mirković.
Izuzev televizije, on dodaje da su naročito obeshrabrujući podaci za radio. Što se interneta tiče, Mirković kaže da, iako udeo u troškovima oglašavanja raste, polazna osnova je još veoma niska.
Direktor agencije Ipsos stratedžik marketing Srđan Bogosavljević objašnjava za naš list da ovaj rast prihoda od oglašavanja predstavlja malo ohrabrenje, ali da je daleko od nivoa iz 2008. Kako ističe, pre je reč o tome da se „zaustavio pad uz minimalan rast, što nije dovoljno da bi se situacija promenila nabolje“. Bogosavljević, ipak, napominje da još „nema naznaka skorog značajnijeg rasta prihoda“.
Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Galjina Ognjanov kaže za Danas da su poslednji podaci znak da kompanije izlaze iz krize, ali da je teško prognozirati kada bi situacija mogla da se vrati „u normalu“. Ona dodaje da tek kada pokazatelji budu bili na nivou od pre tri godine, da se može očekivati prevazilaženje krize.
– U teoriji oglašavanja kompanije ne bi trebalo da u trenutku krize smanjuju oglašavanje, već da intenziviraju i budu prisutniji u medijima, naročito imajući u vidu da je tada oglasni prostor jeftiniji i tda se može samim tim iskoristiti više prostora. Na taj način se u svesti potrošača postižu značajni efekti, jer se pokazuje da kompanije ne smanjuju svoje aktivnosti – napominje Ognjanova.
Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište, takođe, tvrdi za naš list da ovi podaci nisu znak totalnog izlaska iz krize, jer se još „nismo vratili na nivo od 2008“. On objašnjava da treba imati u vidu i da ovi podaci mogu biti rezultat redukcije cena oglasnog prostora kojima se pribegava u trenucima krize. Stevanović, ipak, smatra da će biti potrebno još neko vreme kako bi se situacija promenila nabolje, kao i da Srbija još dugo neće izaći iz krize.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
