Kravčenko: Ekonomski uslovi lošiji od prošlogodišnjih

Očuvanje pokazatelja EBITDA bilo je moguće zahvaljujući uvođenju programa povećanja efikasnosti biznisa i smanjenju proizvodnih troškova. Pre svega, na to je uticao ekonomski efekat dodatnih mera realizovanih u okviru ovog programa koji je iznosio više od sedam milijardi dinara, što je preko dva puta više od planiranog, saopšteno je iz te kompanije.

– Pogoršanje spoljnih ekonomskih uslova imalo je negativan uticaj na finansijske pokazatelje NIS-a. Neto dobit Kompanije iznosila je 21 milijardu dinara, što je za 33 odsto niže od istog pokazatelja prošle godine. Među negativnim faktorima koji su uticali na nacionalni energetski sektor, preovladavali su devalvacija kursa domaće valute prema dolaru i evru, stagnacija tražnje na tržištu naftnih derivata, kao i globalni pad cena ugljovodonika. Osim toga povećan je porez na profit za velike investitore – objašnjavaju i NIS-u.

Obim direktnih i indirektnih poreskih obaveza, grupe kompanija NIS prema rezultatima za prvih devet meseci 2014. godine, uključujući akcize, porez na profit i druga poreska davanja, premašio je prošlogodišnji pokazatelj za 10 odsto, i iznosi 97,9 milijardi dinara. Istovremeno, javna preduzeća uvećala su svoja dugovanja, i NIS za robu i usluge iz tog sektora potražuje oko 60 milijardi dinara. „Zbog odsustva pozitivne dinamike gašenja potraživanja, kompanija je bila prinuđena da smanjuje investicioni program planiran za ovu godinu. Obim kapitalnih ulaganja NIS-a prema rezultatima izveštajnog perioda iznosio je 26,9 milijardi dinara, što je za 29 odsto manje od istog pokazatelja 2013. godine“, navode u toj kompaniji.

– Za realizaciju prioritetnih investicionih projekata, NIS je bio prinuđen da poveća bankarski dug. Suma spoljnog zaduženja NIS-a na osnovu rezultata za prvih devet meseci 2014. godine iznosila je 744 miliona dolara, što premašuje prošlogodišnji pokazatelj za 53 odsto – stoji u saopštenju.

Obim proizvodnje ugljovodonika NIS-a u tom periodu neznatno je pao, za jedan odsto i iznosio je 1.209 miliona tona, ali je rafinerijska prerada sa 2.252 miliona tona za dva odsto veća nego u istom periodu lane. Prodaja naftnih derivata NIS-a u ovom periodu iznosila je 2.253 miliona tona, što za tri odsto premašuje pokazatelj od prošle godine. Maloprodaja je, međutim, pala za pet odsto u poređenju s pokazateljima prošle godine, do nivoa od 484.000 tona, a osim poplava na to je uticao nagli pad potrošnje među širokim slojevima stanovništva. Prema ekspertskim procenama, obim domaćeg tržišta naftnih derivata pao je za dva odsto. Ipak, zahvaljujući izlasku na tržište novog visokokvalitetnog brendiranog dizela, ukupan obim prodaje motornih goriva NIS-a povećan je za osam odsto u poređenju s istim periodom prošle godine i iznosio je 1.290 miliona tona. Obim prodaje motornih goriva na srpskom tržištu povećao se za dva odsto. Kompanija je uspela da sačuva udeo učešća na nacionalnom tržištu derivata na nivou prošle godine, dok je na inostranim tržištima obim prodaje povećan do 115.000 tona, što je više od dva puta bolje od rezultata za isti period prošle godine.

– Ekonomska situacija danas znatno je gora od prošlogodišnje. Negativna dinamika primetna je u svim ključnim faktorima, od cena osnovnih energenata do povećanja potraživanja. U cilju očuvanja konkurentnosti i stabilnosti poslovanja mi ulažemo dodatne napore na povećanju unutrašnje efikasnosti i kontroli izdataka i proizvodnih troškova, koji su već počeli da daju opipljive rezultate. Radimo na prilagođavanju srednjoročnih planova razvoja NIS-a savremenim uslovima tržišta, polazeći od stanja u privredi Srbije i spoljne konjukture – komentarisao je poslovne rezultate za prva tri kvartala generalni direktor kompanije Kiril Kravčenkol.

Trend pada profita na svetskom tržištu

NIS nije ostao imun na niz nepovoljni uslova za poslovanje u ovoj godini, poput pada dinara u odnosu na dolar i evro, kao i niže cene nafte. Ali i na druge svetske kompanije negativno se odrazio uticaj spoljnih faktora. Tako je Britiš petroleum u Njujork Tajmsu objavio da je zbog nižih cena nafte, pada profita u svom udelu u Rosnjeftu usled depresijacije rublje prema dolaru i nižih cena nafte u Rusiji, u trećem kvartalu ostvario profit koji je za 18 odsto niži. I američka naftna kompanija Oksidental petroleum, sudeći po izveštajima iz Vol strit žurnala, u trećem kvartalu je ubeležila pad profita od 24 odsto.