Loš zakon koči racionalizaciju

U Ministarstvu finansija, koje je nadležno za nadzor racionalizacije, kažu za Danas da je prema poslednjim podacima, otkaz do sada dobilo oko 1.500 ljudi, „s tim što određenim ministarstvima još nije prošao rok od dva meseca, u kojem zaposleni imaju pravo da se žale i da budu neraspoređeni, kao i dodatni rok za korišćenje godišnjeg odmora“.

– Prema dogovoru sa MMF-om, planirano je da ode još oko 1.000 ljudi. To su podaci za republički nivo, dok za lokalnu samoupravu ne raspolažemo preciznim podacima – ističu u ministarstvu, dodajući da je kašnjenje u postupku racionalizacije prouzrokovano time što su morala da se ispoštuju zakonska prava radnika i što nije postojao registar zaposlenih.

Ministarka finansija Diana Dragutinović nedavno je izjavila da je najveći deo racionalizacije obavljen upravo na republičkom nivou, a da su problemi češći na lokalu, ali da će smanjenje broja zaposlenih biti sprovedeno i da neće biti prepreka da se ispune uslovi koje je propisao MMF.

Predstavnici lokalnih samouprava, međutim, smatraju da je za otezanje u racionalizaciji kriv upravo zakonodavac, odnosno Vlada Srbije, koja je donela nedorečen zakon pun „rupa“, zbog čega sumnjaju u to da će na ovaj način biti smanjen broj zaposlenih u javnoj birokratiji, kako je to planirano.

Saša Paunović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština i gradonačelnik Paraćina kaže da problemi u primeni zakona koji reguliše racionalizaciju proističu iz toga što ni SKGO ni Ministarstvo finansija, koje je nadležno da nadgleda sprovođenje racionalizacije, nisu učestvovali u pisanju zakona, zbog čega je on neprecizan, što koči primenu.

– Primera radi, zakonom je predviđeno da se kod većih centara, u čijim budžetima do 20 odsto sredstava čine transferi sa republičkog nivoa, primenjuju drugačiji koeficijenti za racionalizaciju nego u ostalim slučajevima. Problem je u tome što se definicija budžeta koju daje zakon i tumačenje budžeta na kojem insistira Ministarstvo finansija ne slažu, pošto ministarstvo tumači budžet na način koji bi zahtevao veću racionalizaciju, dok u lokalnim samoupravama interpretiraju budžet onako kako piše u zakonu – objašnjava Paunović, dodajući da postoje i drugi problemi, što je posledica toga što je zakon donet na brzinu.

Paunović smatra da će biti teško da se postigne cilj racionalizacije, ukazujući na „rupe“ u zakonu koje omogućavaju prenebregavanje obaveza. Tako je, prema njegovim rečima, odredbama o smanjenju broja zaposlenih obuhvaćena lokalna administracija, ali ne i javna preduzeća, iako se ona ponekad u potpunosti finansiraju iz budžeta. Zato ako lokalna samouprava želi da izbegne racionalizaciju, sve što treba da uradi je da jedan broj zaposlenih prebaci u takva preduzeća, do čega je, po Paunoviću, možda došlo zato što zakonodavac nije znao kako funkcionišu opštine, odnosno zato što u izradi zakona nije konsultovana ni samouprava ni Ministarstvo finansija.

– I pored toga i dalje ima pozitivnih primera, poput Vranja ili Leskovca, u kojima je racionalizacija sprovedena. Mnogo je više opština i gradova koji primenjuju predviđene mere, ali se racionalizacija uglavnom ne primenjuje upravo u opštinama sa najgorim odnosom broja zaposlenih u odnosu na broj stanovnika, ali u kojima postoji interes vladajuće koalicije, zbog čega se o njima malo govori. Za ozbiljnu racionalizaciju ima dovoljno razloga, ali ako Vlada želi da podstakne taj proces na lokalnom nivou, mogla bi da kao primer ukine potpuno suvišno Ministarstvo za NIP, koje je sada samo ministarstvo za trošenje državnih para. Sada kada nema velikih prihoda od privatizacije, nema nikakvog razloga da to ministarstvo postoji – dodaje Paunović.