Međuračunom izbegavaju porez

Ono što im pruža dodatnu sigurnost u pribegavanju novoj praksi za neplaćanje poreza, jeste činjenica da i građani najčešće ne traže fiskalni račun. Prema podacima iz istraživanja sprovedenog u okviru Projekta jačanja konkurentnosti Srbije, čak 60 odsto ispitanika se izjasnio da im fiskalni račun nije potreban.

Poseban problem predstavlja podatak da je svakom petom građaninu neprijatno da traži račun, dok 18 odsto smatra da bi država trebalo sama da vodi računa ko će da plati porez. Još više razloga za zabrinutost stvara podatak da 84 odsto anketiranih ne bi prijavilo kafić u kome nisu dobili fiskalni račun.

– Svaki put kada ne uzmete fiskalni račun, omogućili ste vlasniku lokala da ostvari ekstra zaradu. Po iznosima u cenovnicima jasno se vidi da oni ne nude jeftinije piće u odnosu na ugostiteljske objekte koji poštuju zakon tako da, pored već zaračunate marže, dobijaju i 20 odsto ukupne sume, koja bi kao PDV otišla u budžet. Time ste državnu kasu zakinuli za novac koji je mogao da bude uložen u poboljšanje javnih usluga, izgradnju infrastrukture, škola, vrtića i bolnica – kaže Darko Aćimović, generalni direktor kompanije DIS, članice NALED-a.

Prema preliminarnim rezultatima analize rada inspekcijskih organa, koju je uradio NALED-a u saradnji sa USAID-om, tokom prošle godine poreski organi izdali su rešenje o zatvaranju 847 objekata zbog neizdavanja fiskalnih računa i neprijavljenih radnika.

Kazne

Zakonom propisane novčane kazne za neizdavanje fiskalnog računa kreću se od 100.000 do dva miliona dinara za pravno lice i od 50.000 do 500.000 dinara za preduzetnika. Takođe, predviđeno je i zatvaranje objekta do 60 dana. Za prvi prestup taj period može da bude sedam dana, a za svaki naredni 15, 30 ili 60 dana.