Na crno radi i do 800.000 građana

Na prezentaciji rezultata ankete u kojoj je učestvovalo 227 preduzeća i 838 fizičkih lica, predstavnik Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić rekao je da se već sa terena čuju brojne primedbe na predloženi tekst novog zakona o trgovini kojim je predviđeno da se kontrola uličnih prodavaca izmesti iz tržišne u komunalnu policiju.

– Najblaže rečeno, ta odluka ne samo što će biti kontraproduktivna, nego će dovesti do pravog haosa. Poznato je, a i odgovori iz anketa ukazuju da inspekcije prečesto obilaze jedan broj legalnih firmi gde su, zbog komplikovanog i birokratizovanog sistema poslovanja, uvek u prilici da pronađu nedostatke, tako da privrednici tvrde da su prinuđeni na podmićivanje. Jedini evropski model efikasne kontrole i suzbijanja korupcije koja je na terenu najmasovnija, jeste da inspektori iz jednog grada kontrolišu obveznike u drugom i očekivali smo da će takvo rešenje biti ponuđeno, kao i da će inspektori dobiti veća ovlašćenja i mogućnost zaplene robe koja nema legalno poreklo. A pravi način bio bi da se prate tokovi te robe, što bi pokazalo da iza „biznisa“ ulične prodaje stoje dobro organizovane grupe, koje ostvaruju zaradu ne manju od trenutno medijski aktuelnih narkodilera i švercera – tvrdi Rajić.

On je ukazao i da su, prema anketi, „crne tačke“ sive ekonomije sva pogranična mesta, preko kojih dolazi najviše robe za ilegalno tržište, pa se iz sistema odgovornosi ne može isključiti rad Uprave carina. Naime, sistem dopremanja nelegalne robe na srpsko tržište najčešće funkcioniše po metodu „dvostrukog knjiženja“, tako što se legalno prijavi daleko manja količina od stvarno uvezene, a ono što ostane neevidentirano upućuje se u ilegalne distributivne centre.

Prema rečima Sanje Paunović, koja je u istraživačkom timu učestvovala ispred Saveza samostalnih sindikata Srbije, problem je što država nije pokazala volju da se uhvati u koštac sa tom pojavom, tako da se sada broj ljudi koji posluje i radi na sivom tržištu kreće između pola miliona i 800.000, pri čemu se oko osam milijardi evra godišnje „obrće“ sivim kanalima. „Siva ekonomija je ventil za rešavanje socijalnih problema jer oko 55 odsto nezaposlenih, koji rade u sivoj zoni, nije evidentirano u Nacionalnoj službi zapošljavanja, pa ne zahtevaju ni posebnu brigu države. I jedan broj zaposlenih ili oko 11 odsto dodatne poslove obavlja u sivoj ekonomiji“, istakao je Zoran Ristić iz UGS Nezavisnost.

Inspekcije na popravni

Na pitanje kakav je rad inspekcija, 55,5 odsto ispitanika opredelilo se za ponuđeni odgovor „nedovoljan“, 37,9 odsto zaokružilo je „nikakav“ a 6,6 odsto smatra da je „srednje dobar“. Rubrika „efikasan“ ostala je nepopunjena.