Srbiji ove godine nedostaje od 25 do 30 milijardi dinara za finansiranje budžeta, kako bi ostala u okviru planiranog deficita od 4,1 odsto i taj novac će morati da se pronađe uštedama na rashodnoj strani – poruka je koju je Međunarodni monetarni fond preneo Vladi Srbije tokom aktuelnih pregovora o sklapanju novog aranžmana, saznaje Danas od izvora koji je prisustvovao razgovorima sa Fondom.
Cifra za Vladu naravno nije novost, jer podaci već mesecima pokazuju da država novac troši znatno brže nego što je bilo planirano, ali ostaje pitanje kako će nedostajuća sredstva biti nadoknađena. Prema rečima našeg sagovornika, jedino što je potpuno sigurno je da plate i penzije neće biti dirane, odnosno da će indeksacija koja je dogovorena tokom ranijih poseta MMF-a i koja je uneta i u fiskalna pravila, biti zadržana.
Gledajući u prošlost, to kao glavnog kandidata za „kresanje“ troškova ostavlja kapitalne investicije, ali naš sagovornik kaže da se ovog puta više razmišlja u drugom pravcu.
– Problem je što je ovo još i predizborna godina, tako da je i MMF svestan da moraju da se usklade i ekonomski i politički ciljevi. Na prvom mestu uštede bi mogle da se ostvare u segmentu plaćanja roba i usluga, kao i u programu subvencija privredi, odnosno kod raznih stimulacija i kreditnih linija koje dotira Vlada. Kod subvencija javnim preduzećima kao što je Železnica veliko je pitanje koliko ima mesta za uštede, pošto je najveći deo novca koji se iz budžeta preusmerava ka tim kompanijama namenjen isplati zarada njihovim radnicima, a plate u javnom sektoru su zaštićene – ističe naš sagovornik.
Drugi izvor Danasa, koji se u pregovorima posebno bavi budžetom potvrđuje ove navode i kaže da ne zna odakle se u javnosti uopšte pojavljuje pitanje promene obračuna penzija, kada je to tek nedavno utvrđeno zakonom.
– Glavna tema u pregovorima je rebalans budžeta za ovu godinu, osnovi okvir budžeta za narednu i aranžman koji ćemo sklopiti. Sada gledamo kako da uskladimo prihode i rashode, pri čemu se ne posmatra samo republički budžet, već konsolidovani, koji podrazumeva i lokalnu samoupravu, javna preduzeća i PIO fond – kaže naš sagovornik, dodajući da će se i te tačke razmatrati kao mesta mogućih ušteda.
MMF je tokom razgovora upozorio i na opasnost od prelivanja eventualne nove krize u evrozoni na Srbiju i u tom kontekstu se razmatralo da li je „u takvoj situaciji opravdano da se smanjuju subvencije privredi“. Nikakav konačan zaključak, međutim, još nije donet, a MMF je odlučio da zadrži procenu rasta privredne aktivnosti u Srbiji od tri odsto ove godine.
– Dogovoreno je, kao što je i bilo poznato, da se novi aranžman iz predostrožnosti ograniči na milijardu evra, što i nije bitno pošto se taj novac neće povlačiti i na godinu i po dana. Međutim, dogovoreno je i da se predvidi mogućnost produžetka programa, najviše do tri godine, ako se za time ukaže potreba. U Fondu su istakli da će u budućem aranžmanu veliku ulogu imati strukturne reforme, ali za sada MMF još nije izašao sa preciznim stavom o tome na kojim će tačno reformama insistirati. Međutim, najverovatnije je da će reformama morati da bude obuhvaćen javni sektor, odnosno da će pored javnih preduzeća, akcenat biti stavljen na reforme u zdravstvu, koje je preglomazno, a možda i u školstvu – zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
