Najzad nova elektrana?

Stručnjaci EPS-a već su razmotrili tehnički aspekt ponude koji je prihvaćen, a. sutra će se znati koliko učešće u zajedničkoj kompaniji koja treba da gradi novu elektranu žele Italijani, a koliko nude EPS-u.

Stručna javnost jednoglasno smatra da je ponuda „Edisona“ za izgradnju TE Kolubara B odlična vest kojom se stvari, kada je reč o izgradnji elektroenergetskih objekata u Srbiji, pokreću sa mrtve tačke. Slobodan Ružić, direktor kompanije Enerdži sejving grup kaže za Danas da je izgradnja TE Kolubara B veoma važan projekat. – Poznato je da u poslednjih tridesetak godina nije izgrađen nijedan kapitalni proizvodni objekat u Srbiji. Rađeni su neki manji objekti, ali sa strateške tačke gledišta njihov značaj je zanemarljiv. Mislim da je Edisonova ponuda u principu dobra za EPS i da je izgradnja novih proizvodnih objekata „nasušna potreba“. U slučaju da do izgradnje novih elektrana ne dođe Srbija bi se na srednje i duže staze suočila sa nedostacima električne energije – ističe naš sagovornik. On dodaje da se sa izgradnjom novih elektrana kasni prvenstveno zbog višegodišnjih prepucavanja resornih ministarstava koji modeli razvoja su najadekvatniji za EPS. Ružić ističe da je najbitnije da se elektrana što pre izgradi, dok procenat vlasništva koji će pripasti EPS-u nije prioritet.

– Koliko mi je poznato tenderom je predviđeno da strateškom partneru pripadne do 80 odsto vlasništva nad TE Kolubara B. Za EPS je bitno da strateški partner valorizuje vrednost zemljišta i ona sredstva koja su već uložena u izgradnju TE Kolubara B. Prema mojim saznanjima reč je o sumi od oko 250 miliona evra. Takođe izuzetno je bitno kolika će biti cena po kojoj će Kolubara B dobijati ugalj i po kojoj ceni će EPS dobijati struju koja će se proizvoditi u toj termoelektrani – naglašava Ružić. On ističe da će od izgradnje TE Kolubara B korist izvući i srpska industrija jer će biti potrebno angažovati projektantske firme, montažere, proizvođače opreme i mnoge druge kako bi se sproveo taj važan projekat.

Termoelektrana Kolubara B nalazi se u blizini sela Kalenić, 60 kilometara jugozapadno od Beograda, na severnoj strani površinskog kopa Tamnava. Odluka o izgradnji tada termoelektrane – toplane Kolubara B, sa dva bloka po 350 megavata, doneta je 1983. godine. Projektovana je kao postrojenje za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, kako bi se toplotna energija, sistemom daljinskog grejanja, obezbeđivala za grejanje Beograda. Pripremni radovi su započeli 1988. godine, dok se nastavak izgradnje dalje odvijao u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima. Ugovorena je nabavka većeg dela osnovne opreme, koja je značajnim delom i isporučena. Odobreni kredit Svetske banke, kao i aktivnosti na tom projektu, odvijali su se veoma sporo, a sredinom 1992. godine zbog nedostatka sredstava (kredit je, zbog dešavanja na prostorima SFRJ, propao) i sankcija, radovi na novoj elektrani su potpuno stali. Dotad je bilo izgrađeno oko 40 odsto objekta. Zbog promenjene koncepcije snabdevanja Beograda toplotnom energijom, odustalo se od ideje da to bude termoelektrana-toplana, pa se strateški partner traži za kapacitet koji će proizvoditi samo električnu energiju.

Ranije se spekulisalo da bi izgradnja TE Kolubara B trebalo da košta 1,2 milijarde evra.