Iako ministar ekonomije Nebojša Ćirić tvrdi da je uredba za podsticaj zapošljavanja, koju je vlada usvojila krajem maja ove godine, bila dobar potez vlade za suzbijanje rasta nezaposlenosti, podaci za poslednja dva meseca to baš i ne potvrđuju. Podsetimo, reč je o uredbi koja je izazvala dosta polemike između vlasti s jedne i poslodavaca ali i Fiskalnog saveta sa druge. Oponenti vladine mere tvrdili su da se novozaposleni stavljaju u povoljniji položaj u odnosu na zatečene radnike, kao i da postoji starosna diskriminacija, a Fiskalni savet je zamerao što takav potez ruši načelo predvidljivosti poreske politike i uvodi „pomilovanje“ za one koji su radili u sivoj zoni.
I pored oštrih kritika, usvojena je uredba koja u narednih 12 meseci oslobađa poslodavce plaćanja poreza i doprinosa za novoprimljene radnike ako su oni mlađi od 30 ili stariji od 45 godina, a popust od 30 odsto na iznos izdvojen za poreze i doprinose imaju ostale kategorije novozaposlenih. Uslov je da se radnici planirani za prijem nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje kao i da poslodavac nije smanjivao broj zaposlenih od marta ove godine, a to neće moći da čini ni tokom perioda korišćenja ove subvencije. Obrazlažući meru Ministarstva ekonomije, Ćirić je tvrdio da će to omogućiti privrednicima koji imaju neprijavljenu radnu snagu, da je „povuku“ iz sive zone i legalizuju njihov rad, a očekivalo se da će bar 10.000 ljudi doći do legalnog zaposlenja. Validne procene o tome kolika je armija neprijavljenih radnika ne postoji, a spekulacije se kreću između 400.000 i 800.000 ljudi. Dva i po meseca od primene uredbe, ministar je izjavio da je zahvaljujući toj meri posao našlo 2.440 radnika, odnosno njihovi poslodavci u narednih godinu dana neće puniti budžet, PIO i zdravstveni fond za svoje radnike, jer će im država svakog meseca „poklanjati“ gotovo 60 miliona dinara.
– To je potez bez ikakvog smisla, koji će funkcionisati po matrici: prijavi se za subvenciju, uzmi je, kada istekne rok otpusti radnike. Rezon da je bolje raditi išta nego ništa ponekad nije dobar, naročito ako to „išta“ služi kao zamena za stvarne strukturne reforme. Jer ako imamo skoro milion nezaposlenih, jasno je da je to sistemski problem i tako bi morao da se rešava. To znači reformu poreskog sistema, suzbijanje crnog tržišta, efikasnije pravosuđe, zakon o zanatstvu uključujući i formiranje zanatske komore. Sve to privrednici su tražili u razgovoru sa raznim ministrima, ali ništa od toga nije urađeno, i to je jedan od glavnih razloga zbog koga se sele u sivu zonu – kaže za Danas Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća.
On podseća na podatak da se za razne subvencije godišnje utroši oko 78 milijardi dinara, ali da zbog toga nemamo veći BDP, ni efikasniju državu niti bolju finansijsku disciplinu.
Vladine subvencije koristio 1.221 poslodavac
Beograd – U maju donete Vladine mere za podsticaj zapošljavanja mlađih od 30 i starijih od 45 godina do kraja jula je koristio 1221 preduzetnik. Zaposleno je na taj način 2436 ljudi od čega 1772 sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje.
Stopa nezaposlenosti i dalje raste
Stopa nezaposlenosti i dalje raste i sa oko 14 odsto na početku krize, odnosno 19 odsto prošle godine, dostigla je iznos od 22,5 odsto. Prema podacima nacionalne službe za zapošljavanje trenutno posao traži 749 000 lica od čega 474 000 duže od 12 meseci. U prošloj godini ugašeno je oko 210.000 radnih mesta, a u isto vreme, preko Nacionalne službe zapošljavanja, do posla je došlo 140.577 lica, s tim što je broj novih radnih mesta krajem prošle godine bio u proseku veći nego na početku. Taj trend je nastavljen i u prvih sedam meseci ove godine, kada je broj zaposlenih porastao za 98.020 radnika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
