Niska cena struje uzrokuje prekomernu potrošnju

Prema njegovim rečima, preduzete su sve mere da se održi proizvodnja i dobije dovoljno uglja iz basena Kolubara i Kostolac. Srbija uvozi 80 odsto nafte i 90 odsto gasa, ali kada je reč o električnoj energiji u boljem je položaju od nekih zemalja Evropske unije.

– Tokom ledenih dana sistem je stabilno funkcionisao zahvaljujući interkonektivnim dalekovodima koji su omogućavali stabilan protok struje. U Srbiji je u ledenom periodu devet puta premašen rekord u potrošnji struje iz januara 2009. godine u vreme gasne krize – istakao je Marković. On je rekao da EPS beleži stalni trend povećanja potrošnje struje, zbog čega je u planu ulaganje u niz novih projekata do 2020. godine kao što su hidroelektrane na Drini, Ibru, Đerdapu, Bistrici, kao i ulaganja u termorelektrane u Obrenovcu, Kostolcu i Kolubari.

Pomoćnik ministra infrastrukture i energetike Srbije Milutin Prodanović naglasio je da je pre sedam godina formirana Radna grupa za razmatranje i praćenje situacije u vezi sa snabdevanjem energijom i energentima, kako bi se predupredili problemi koji mogu nastati tokom zimske sezone. U uslovima izuzetno niskih temperatura, sa kojima smo suočeni ove godine Radna grupa se starala da se održi elektroenergetski sistem zemlje.

– U medijima se mnogo pisalo o tome da postoje planovi za restrikcije i redukcije struje. Pa sasvim je normalno da postoje takvi planovi, ranije napravljeni koji treba da se realizuju u slučajevima kada je nemoguće održati stabilnost elektroenergetskog sistema a kako bi se posledice svele na što manju meru. Postojanje takvih planova ukazuje na odgovornost nadležnih i spremnost da se uhvate u koštac sa problemima koji nastaju u vanrednim situacijama. Mi smo bili suočeni sa veoma niskim temperaturama i pitanje je da li bi elektroenergetski sistem izdržao da je ovakvo vreme potrajalo još desetak dana – rekao je Prodanović i dodao da su se za vreme ledenog talasa potrošači grejali na struju zbog čega treba sagledati razloge za podizanje cena struje , kako bi se moglo razmišljati o investicijama u elektroenergetiku.

On je dodao da su i pored toga što se struja trošila za grejanje elektroenergetska postrojenja za vreme ledenog talasa radila na zavidnom novou od 96,7 odsto kapaciteta, zahvaljujući ulaganjima u njihovu revitalizaciju u poslednjih desetak godina. Prema mišljenju Dejana Stojanovića, član Saveta za energetiku Republike Srbije treba insistirati na naplati toplotne energije po utrošku

– To ne znači da će grejanje biti jeftinije, jer će svaki potrošač plaćati onoliko energije koliko i potroši, što će se obračunavati na osnovu postojeće cene energenata. Na daljinski sistem se u Srbiji greje oko 600.000 domaćinstava, a ukupna nabavka energenata za svih 57 toplane godišnje košta oko 300 miliona evra. Toplotni izvori u Srbiji stari su oko 25 godina i treba ih modernizovati. Tokom hladnih dana 33 toplane su radile 24 sata a ostalih 24 su radile duže nego obično – istakao je Stojanović.

Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku Privredene komore Srbije. tvrdi da je cena struje u Srbiji najniža u regionu i da je upravo to osnovni razlog za prekomernu potrošnju u vreme ledenog talasa .

– Ta niska cena električne energije onemogućava izgradnju novih proizvodnih postrojenja. Ako se struja koristi za grejanje, u tom slučaju mora da bude najskuplji energent. Zbog toga je potrebno zalagati se da struja u Srbiji dobije tržišnu cenu. Povećanjem cena struje za nekoliko evrocenti stvorili bi se uslovi za izgradnju novih postrojenja i to bi bila pokretačka snaga privrede. Elektroprivreda Srbije nije ta preko koje treba da se vodi socijalna politika. Njoj treba omogućiti da radi i zarađuje kako bi remontovala postrojenja i gradila nova a socijalnu politiku u elektroenergetici treba da vodi država formiranjem socijalnih karata – kazao je Petrović.

Prema rečima Aleksandra Vasiljevića, izvršnog direktora i direktora Javnog preduzeća Srbijašume, kod nas ne postoji nijedan energetski proizvodni pogon koja radi na biomasu pa stoga privatni proizvođači peleta svoje proizvode izvoze u inostranstvo a dodatni razlog je i taj što je cena peleta na inostranom tržištu veća nego u našoj zemlji

– U Srbiji ima dosta stanovnika koji poseduju šume, čak oko 1,6 miliona domaćinstava, tako da taj podatak jasno ukazuje na to na kakav način svoje domove zagrevaju oni građani koji se ne greju na daljinsko grejanje, gas ili struju – objasnio je Vasiljević.