Privrednici kao narkomani ne biraju načina niti pitaju za cenu nove tranše kredita. Kreditni bonitet postao je značajniji od krvne slike. Zaduži se, odživi privid boljeg života, biće kako će biti. Od 2001. godine do danas privreda je bankama na ime kamata platila oko 22 milijarde evra.

Preostao je dug oko 20 milijardi evra, a 933.000 radnika je izgubilo posao u realnom sektoru. Građani i privreda postali su statisti-volonteri, čiji je osnovni zadatak da obezbede profit bankama i vladajućoj eliti. Ni ovako ogroman dug, nažalost, nije alarmirao Vladu da rastereti privredu, a ambijent privređivanja učini podnošljivijim. Naprotiv, Vlada počinje da se ponaša kao bankarski agent. Subvencijama iz budžeta podstiče novo zaduživanje privrede. Za samo tri godine, 2009, 2010. i 2011, banke su plasirale na ime subvencionisanih kredita za likvidnost 2,85 milijardi evra, a na ime investicija 355,2 miliona evra. Ukupna kamatna stopa bila je ogromna, oko devet odsto, od čega je četiri odsto subvencionisala država, a privrednici plaćali interes od četiri ili pet odsto.

Banke su na ime kamata samo ovim plasmanom zaradile oko 300 miliona evra. Veliki interes imala je država. Privreda je veštački povećala obim tražnje. Porasli su prihodi od carina i PDV-a. Budžet je prihodovao i velikim brojem plaćanja različitih finansijskih obaveza privrede. Ali, bruto društveni proizvod (GDP) nije značajnije rastao. Gro sredstava otišao je na otplatu prispelih obaveza. Mnogi su profitirali, samo je privreda ostala malo više dužna. Država je vršila veštačko „intravenozno upumpavanje“ kreditnih sredstava za likvidnost nelikvidne privrede. Kupovna moć građana i broj zaposlenih se radikalno smanjivao, inostrane i domaće investicije su prepolovljene, agregatna tražnja dostigla najniži nivo. Ovi krediti imali su pogubnu ročnost od samo godinu dana. Stimulisati zaduživanje privrede u uslovima ovako negativnih trendova, značilo je učiniti je „narkomanski ovisnom“ od povlačenja novih kredita. Aktiva preduzeća je prepolovljena a dugovi privrede dostigli enormnih 20 milijardi evra.

Privreda će se razduživati po duplo višim kamatnim stopama. To će biti i najkraći put u njen potpuni kolaps. Kredite ubuduće neće moći da podiže bar 31.000 preduzeća koja su iskazala negativan bilans završnog računa, 54.000 firmi i preduzetničkih radnji koje su u blokadi, 20.000 firmi nad kojim će pod slovom zakona biti sproveden stečaj, ali će ih zato dobiti veliki miljenici Vlade.

„Intravenoznim upumpavanjem“ veštačke likvidnosti, jedan deo preduzeća će preživeti na kratak rok. Vlada je maskirala i odložila neophodne strukturne reforme. Dovitljivost će dati kratak efekat. Dugoročno će bilansirati ogromnim gubitkom. Kad na red dođe otplata kredita, radikalno će se smanjiti broj solventnih preduzeća koja će uopšte moći da servisiraju obaveze. Za godinu dana broj preduzeća u docnji otplate kredita biće udvostručen. Radikalizovaće se otpuštanje radnika. Na doboš će otići imovina preduzeća i fizičkih lica koja služi za obezbeđenje kredita. Vladina dobra namera, nažalost, samo će ubrzati privredni krah. A upozoravali smo na to pre tri godine. Upozoravamo i danas. U ime savesti, jer privreda nikad nije ni bila ničija briga.

Autor je predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i vlasnik konfekcije Modus

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari